PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Govor mržnje

Želim da vam skrenem pažnju na članak pod nazivom “Sekte kao bolest zavisnosti”, objavljen u “Ilustrovanoj Politici”, sa potpisom Ljubice Z. Tomić. Mislim da je nedopustivo za jednu ozbiljnu kuću kakva je „Politika“ da objavljuje ovakve tekstove. Paušalne ocene u kojima se stavlja znak jednakosti između satanističkih sekti i zakonom priznatih verskih zajednica u Srbiji, više su nego neozbiljne. Vaš list je porodični magazin: kakvu poruku šaljete porodicama u Srbiji? Ako se izjednačavaju oni koji ubijaju sebe ili druge, vrše zločine i nasilja, sa onim istinski verujućim ljudima koje i zakon u Srbiji prepoznaje kao takve, onda je to govor mržnje! Pa zar verujete da policija ne bi prepoznala destruktivno ponašanje i reagovala?

Svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje, svaka treća devojčica je žrtva seksualne zloupotrebe, pa je, po vašoj logici, svaki treći građanin Srbije sektaš. Manijaci siluju usred bela dana po ulicama, ubijaju, pljačkaju, otimaju, korupcija cveta, nemoral i da ne spominjem. Verujete li da to čine sektaši?

Osećam se neprijatno u sopstvenoj zemlji jer samozvani „stručnjaci“ šire govor mržnje, a mediji to olako objavljuju. Uz to, za sve probleme s kojima smo suočeni okrivljuju se verske sekte, u koje su svrstani svi koji misle drugačije.

Mislim da kao ozbiljna kuća imate odgovornost za napise koje objavljujete. Ovakvim tekstovima samo činite štetu Srbiji. Reč je o izuzetno osetljivom pitanju koje se ne bi smelo tretirati na način kako ste vi to učinili. Problem sekti svakako postoji, ali negde se mora podvući crta, i ne kriviti sve nepravoslavce za sve nevolje u zemlji.

Nadam se da ćete reagovati u skladu sa zakonom, a takođe i da ćete u vašem listu objaviti tekst kojim biste ispravili ovu nepravdu i stali na put govoru mržnje.

Srdačan pozdrav,

Dragan Pejovski

Bolest društva

Povodom članka „Sekte kao bolest zavisnosti“, morao sam da vam napišem ovo pismo.

Vaš sagovornik je nazvao i moju crkvu sektom. Time me on direktno proziva i na taj način navodi druge da se obračunavaju sa mnom i sa mojom crkvom. Drugačije rečeno, on poziva na linč, a čini mi se da je to krivično delo. Najverovatnije ćemo ga tužiti i tražiti obeštećenje od nekoliko miliona dinara, koje ćemo uplatiti u izgradnju sigurne kuće i obdaništa. Zadržaćemo samo jedan dinar i ispod njega napisati kako smo do njega došli.

Milutin Radovanović

* * *

Oba naša čitaoca su, naravno, u pravu, ali im je promaklo nešto što bi ublažilo njihov opravdani gnev. Naime, da redovno prate „Ilustrovanu Politiku“, svakako bi pročitali i članak “Ničim opravdano ludilo” našeg novinara Miloša Lazića, koji smo objavili u broju od 8. septembra, a koji je prethodio ovom. Upravo u tom tekstu verske sekte se uzimaju u zaštitu od čestih zlonamernih napada i iskrivljenih tumačenja njihovog delovanja, ali i skreće pažnja javnosti na socijalne i psihološke uslove u kojima takav odijum nastaje.

U spornom tekstu “Sekte kao bolest zavisnosti” izneli smo samo jedno drugačije, ali ne i sporadično, mišljenje o fenomenu verskih sekti, isključivo kao informaciju i ilustraciju, bez namere da time povredimo bilo čija verska osećanja.

Redakcija