U dnu hodnika, već prema značaju koji zauzimaju, u prizemlju Vlade Srbije, nalazi se Savet za borbu protiv korupcije. Dve sobe, gomila papira i kompjutera, izveštaji... I u te dve sobe se traga za korupcijom u Srbiji.

Verica Barać, predsednica ovog vladinog nezavisnog tela, opet je u centru pažnje. U izveštaju Saveta se navodi „ Delta“ i njen vlasnik Miroslav Mišković kao primer monopolskog ponašanja u zemlji, što je utvrdila i vladina Komisija za zaštitu konkurencije, odbivši da Miškoviću da odobrenje da “C - market” pripoji svojim kompanijama.

Onda je „imperija uzvratila udarac“ preko Vrhovnog suda koji je uvažio Miškovićevu tužbu protiv Komisije za zaštitu konkurencije i poništio njeno rešenje. A Verici Barać je, preko medija, najavljeno od strane Miškovićevih advokata da je i protiv nje podneta krivična prijava radi iznošenja netačnih podataka u javnost, i da „Delta“ i Mišković nisu monopolisti.

Vlada Srbije, premijer, podpredsednik vlade, republički tužilac i specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, kojima su Savet i Verica Barać prvo poslali svoj izveštaj, pa ga onda predali medijima, još ćute.

Zašto su Mišković i njegovi advokati izabrali baš vas da tuže sudu?

- Stvarno ne znam, ali mogu da pretpostavim. Mislim da im je cilj da zaplaše i diskvalifikuju ljude. Hoće da u javnosti naprave polemiku kako su jedni za, a drugi protiv Miškovića. A to je promena teme. „Delta“ je samo posledica činjeničnog stanja da se nije radilo dobro. Žele, takođe, da stvore atmosferu kako sam kao ja lično protiv Miškovića i „Delte“, pa zato sve to i radim.

Pa je l' niste?

- Naravno da nisam. Izveštaji Saveta se baziraju na činjenicama koje je teško poreći. Nema tu ničega ličnog. Shvatili su da je tužba jedini način da pokušaju da se operu od onoga za šta ih činjenice teško terete.

Kako to mislite?

- Da nije tako, zar ne bi bilo logično i normalno da posle našeg izveštaja, njihov advokat dođe i kaže: „Vaš izveštaj nije dobar. Mi imamo činjenice koje ga pobijaju“. Mi kažemo: u redu, pogledamo te činjenice i priznamo grešku. Ali stvar je u tome što oni te činjenice nemaju, jer su ozbiljno kršili zakon. I to uz pomoć institucija, preuzimanjem akcija „C-marketa“, što akcionarima nije ostavilo nikakav izbor.

Objasnite to: uz pomoć institucija?

- To znači da je taj Radulović, tadašnji direktor “C- marketa”, uz pomoć Trgovinskog suda i javnog tužioca, uspeo da zabrani Skupštinu akcionara i iznošenje akcija na berzu. A to opet znači da je 4.200 ljudi dovedeno u situaciju da biraju između Miškovićeve ponude, ili propasti preduzeća. Nisu čak dobili ni šansu da slobodno izađu na berzu. Setite se samo: “C-market” je tada zaista bio brend Srbije, a sada ga više nema.

Ima li to veze sa „Memorandumom o razumevanju“, koji su na inicijativu Predsednika vlade Srbije i na poziv Danka Đunića, 19. avgusta 2005. godine u prostorijama Đunićeve firme „Eki investment“, potpisali upravo Miroslav Mišković, Slobodan Radulović i Milan Beko. A sve u interesu razvoja nacionalne privrede i efikasnog poslovanja tržišta u celini?

- Naravno da ima. Mi smo u posedu tog „Memoranduma“ čiju autentičnost još niko nije osporio. On upravo i objašnjava sve poteze koji su povlačeni prilikom preuzimanja „C-marketa”. Taj „Memorandum“ je, u stvari, dokaz, ponavljam opet, ako je istinit, o jednom tajnom kartelskom sporazumu. I ceo dalji proces se odvijao upravo onako kako piše u „Memorandumu“.

Vrhovni sud je u ime naroda, a u korist „Delte“, poništio rešenje republičke Komisije za zaštitu konkurencije. Šta to zapravo znači?

To znači da Komisija mora da donese novo rešenje.

Kako može da donese drugo rešenje kada i vi, i Komisija, raspolažete dokazima da je „Delta“ preuzela „C-market“ bez dozvole Komisije, i da je spajanjem firmi napravila monopol. Šta je to?

- To znači da je Mišković danas faktički vlasnik skoro celokupne maloprodajne mreže Beograda.

Otkud u javnosti toliko zalaganje i arbitriranje pojedinih ministara da se „Delta i Mišković, ostave na miru“? Odmah su se javili Bubalo, Dinkić, Milosavljević...

- Po meni, to je učestvovanje u cilju obmanjivanja javnosti i vršenja pritiska na nezavisne institucije.

Šta hoćete time da kažete?

- Pa, šta drugo čovek može da pomisli kad ministar Bubalo javno kaže: „ Delta“ nema monopolistički položaj“. Ili kada Dinkić izjavi na „Studiju B“ : „Ako komisija ne zna da radi, neka ide kući“. To je nedozvoljeno. Oni po zakonu ne smeju da se mešaju niti da kontrolišu i ocenjuju rad Komisije za zaštitu konkurencije. To nije u domenu njihovih ovlašćenja. Tako se vrši nedozvoljen pritisak na nezavisne institucije.

Zašto, ipak, to rade?

- To se i ja pitam. Oni tim svojim mešanjem zapravo otkrivaju ono što su radi da prikriju. Jer njihova je dužnost da podrže rad komisije, a ne da je napadaju.

Ali, zašto ste onda vi tuženi, kada je glavna kočnica „Delti“ Komisija za zaštitu konkurencije i njeno rešenje o odbijanju zahteva da se „C-market“ pripoji ovoj kompaniji?

- Ni meni samoj to nije baš najjasnije. Jer, Savet za borbu protiv korupcije je savetodavno telo. Naši izveštaji idu Vladi i u javnost. Mi, zakonski, „Delti“ ne možemo ništa.

Ipak ste tuženi?!

- To je tačno. Ali ja mislim da smo možda tuženi jer nam popularnost stalno raste. U svim anketama, na pitanje - kome biste se obratili da vas zaštiti - veliki broj anketiranih je odgovorio: Savetu za borbu protiv korupcije. Međutim, ta „Deltina“ tužba protiv mene sadrži jednu opasnu i nimalo naivnu poruku tvrdnjom da je navodno Mišković sve pošteno i ispravno radio, a da ga Savet i Komisija za zaštitu konkurencije optužuju na pravdi Boga. Žele da stvore uverenje da smo svi mi navodni gubitnici u tranziciji, pa sad, eto, mrzimo Miškovića koji je uspešan. Žele da stvore uverenje da je lična mržnja pokretač svih napada na čestitu „Deltu“. Niko više i ne pominje male akcionare „C-marketa“, njih 4.200, koji su ostali kratkih rukava.

Znači li to da cene koje idu gore, u odnosu na evro koji pada, imaju veze sa monopolom?

- Pa zato sve i jeste skuplje. Jer ne postoji konkurencija. Bez konkurencije nema smanjivana cena. A Mišković u Beogradu sad nema zdravu konkurenciju.

Prema odluci Vrhovnog suda, kojom je uvažena njegova tužba, on još nije dokazani monopolista.

- Vrhovni sud je, nažalost, neravnopravno tretirao „Deltu“ i Komisiju za zaštitu konkurencije, jer je dozvolio da „Delta“ iznese činjenice koje je pribavila angažujući ugledne institucije da rade za njih. Mislim na Pravni fakultet i Privrednu komoru. Te njihove nalaze Komisija nije ni videla, pa samim tim nije ni mogla da se izjasni o njima. Zato se i desilo da je Vrhovni sud, ipak, zaštitio monopolistu.

Da li se tako radi u svetu?

- U Evropi je zaštita tržišta svetinja, iako i tamo itekako ima pokušaja sticanja monopola. Ali, tamo je tržište slobodno. Jedino tamo gde nema slobodnog tržišta, nema ni konkurencije.

Da li vas je neko podržao posle Miškovićeve tužbe?

- Podržao me je potpredsednik vlade Božidar Đelić, a danas, evo, i predsednik Srbije Boris Tadić. Upravo i dolazim iz njegovog kabineta. Pokazao je veliko interesovanje za sve ovo što se oko „Delte“ dešava i rekao mi je da je ozbiljno zabrinut ako institucije ne mogu slobodno da rade svoj posao. A javnost našeg rada je najvažnije sredstvo u borbi protiv korupcije.

Da li ste uplašeni zbog tužbe? Mišković je danas najbogatiji Srbin, a vi mu direktno stojite na putu?

- Nisam uplašena, ali jesam zabrinuta. Zašto? Jer ta tužba protiv mene znači da mu jedini neprijatelj nije ni sud, ni Vlada, ni ministri, ni policija, nego Savet. Ako mene osude, ćutanje mu je obezbeđeno. Raduje me jedino u svemu tome, što se Savetu i meni lično javljaju mnogi poznati i nepoznati ljudi, advokati, pravnici i drugi stručnjaci, koji nude pomoć i bodre nas da istrajemo u borbi protiv korupcije. To je dokaz da se naš rad primećuje i da nije uzaludan.

Kako bi po vama trebao da izgleda pošten i pravedan završetak celog spora sa „Deltom“?

- Tako što bi se poništio postupak nezakonitog preuzimanja „C-marketa“ i stvari vratile na početak. Akcionarima bi trebalo dati pravo da njihove akcije slobodno izađu na berzu, gde će svako moći da ih kupi, sem onih koji bi tom kupovinom stekli monopolski položaj.

Šta vas je u ovom slučaju najviše naljutilo?

- Stvaranje slike u javnosti da svakog ko se buni, možeš da srušiš. Jer, veoma je poučno ako javnosti pokažeš da to možeš. Kada se sruši Savet, koga posle uopšte treba rušiti.

Kako bi ste u dve reči opisali tužbu protiv vas?

- Kao potcenjivanje građana.