Okean je gledao sa sigurne udaljenosti: sa druge strane su ajkule

Za razliku od glavnog junaka iz priče Jovana Popovića «Pinki je video Tita», Ivan Zeljković nije tako dobro prošao na svom kratkom putu u Australiju. Jer, Zeka nije video kengura! Tamo gde je ovaj torbar jedan od simbola zemlje, popularni Zeka nije video nijedan primerak. Nije svoje domaćine ni pitao gde su nestale te životinje.

- Tamo sam bio dva dana i za mnogo šta nisam imao vremena - priznaje nam voditelj kviza «Želite li da postanete milioner» po povratku sa dalekog puta.

Šta je onda radio u «zemlji kengura» ako nije video ta ljupka stvorenja?

- Nisam video kengure, ali jesam vombate, sličnu vrstu životinja. Privezak sa figuricom vombata sam kupio supruzi Vesni. A u Pertu sam bio na «Red Bul trci aviona». Redovno mu zovu na njihove manifestacije, mada ja, iskreno, ne živim taj «red bul» život. Volim ekstremne sportove, skijam, osvajao sam planinske vrhove, otkrivao nepoznate delove pećina, ali nisam zavisnik od adrenalina u tom «red bul» smislu.

Uživancija od leta

Ja nikada ne bih seo u ovakav avion! Eno, pada - Zeka tvrdi da bi doživeo šok ukoliko bi pokušao da izvede ovu akrobaciju

Voli i da leti, ali nikako na taj način, kako to rade piloti u ovim trkama.

- To bi bio priličan šok za mene, neka hvala. Oni trpe pritisak od dvanaest gravitacionih sila, a vozači «formule 1» od tri ili četiri. Ti piloti stavljaju kaiš oko stomaka da im se sva krv ne bi slila u noge dok prave svoje akrobacije. Takve trke sam već gledao u Budimpešti i Abu Dabiju i sada mogu kao neki polustručnjak da ocenim neke elemente leta.

Od svega, ipak, Zeljkoviću je bila najzanimljivija detaljna razrada svih mogućnosti da neki pilot pobedi u trci.

- Recimo, dva pilota u deset trka imaju isti rezultat, a u jedanaestoj prvi bude brži za 0,43 sekunde i on pobedi. Toliko su savršeni piloti i to je baš bio slučaj sa ovogodišnjim pobednikom Majkom Mangoldom.

Pert je sa uzbuđenjem gledao trku

Ipak, da li je vredelo preći pola sveta da bi se u australijskom gradu Pertu ostalo samo dva dana?

- Apsolutno. Prvo, zato što nikada nisam bio u Australiji a drugo, jer je let bio prava uživancija iako traje ceo jedan dan. Bilo je sto filmova u ponudi za gledanje tako da nisam stigao ni da otvorim knjige ili laptop koje sam poneo sa sobom, da mi prekrate vreme. Na naslonu svakog sedišta je veliki monitor, a na programu sve, od filma «Transformersi» do tv-serije «Frejžer».

U Pertu je Ivana dočekao Nikola, brat njegove drugarice. On mu je bio i vodič.

- Otišli smo do okeana gde se ljudi kupaju, sad im je počela sezona. Ima ajkula, ali oni su navikli. Ja nisam. Zanimljivo mi je bilo to što su u delu grada Frimentl, na obali, vikendom popodne kafići prepuni! Ne uveče, nego tokom dana. Čekaju u redovima, po sto metara dugačkim, onako po suncu, samo da bi ušli u te kafiće i popili piće.

Zeka i njegov domaćin nisu ni pokušavali da čekaju u tim redovima već su pohitali da vide dobar deo tog grada od milion i po stanovnika koji važi za najizolovaniji na svetu: prvi veći grad (Adelaida) je od njega udaljen više od dve hiljade kilometara.

- Tamo svi uglavnom žive u kućama i zato se grad prostire na velikoj površini. Ima solitera, ali samo u jednom malom delu. Turistima svi preporučuju da obiđu Kings park koji je zapravo jedna velika šuma čiji su pojedini delovi uređeni. Priroda je stvarno lepa, ali mušice napadaju ceo dan, do sumraka.

Evo, ovako sam pojeo more, od algi do ajkula: Ivan u restoranu „Kajlis”

A u sumrak je Zeljković otišao na večeru u restoran «Kajlis».

- I uzeo džinovsku porciju morskih plodova: lignjice, račići, ajkulice, škampi, jastog i ostrige koje su mi obično «fuj», ali ove su bile božanstvenog ukusa i mirisa, kao da jedete more. I pomfri uz sve to. I u Pertu, i kasnije u Singapuru, gde sam svratio po povratku, jeo sam samo ribu i primetio da se prvi put nisam ugojio na nekom putovanju, što je bilo pravilo.

Boraveći u Pertu, Ivan je shvatio da je to grad mogućnosti. Mogućnosti su, kaže, velike za sve studente Rudarsko-geološkog fakulteta, na primer.

Kuća za šezdeset dolara

Ivan u centru Perta

- Tamo nisam video nikakvu sirotinju i bedu, a kažu da za svakoga postoji kuća od kojih se najjevtinija mesečno plaća šezdeset njihovih dolara! Razlog su verovatno bogati rudnici zlata i raznih drugih ruda severno od grada. Ponekad mi se činilo da ceo grad na ovaj ili onaj način radi u rudnicima. Postoji čak i časopis «Kopač zlata», čini mi se, koji sam video. Mislim da je to najbogatiji kraj Australije gde su prosečne plate oko pet hiljada evra i gde su stigli ljudi iz svih krajeva sveta.

Među njima je i naš zemljak Jovan Šćekić koji je opčinio Ivana.

- On je profesionalni poker igrač, iz Sarajeva poreklom, ali ni nalik predstavi pokeraša koju imamo iz filmova o Divljem zapadu. To je savremeni, moderni kockar, digitalni, koji igra na svetskim turnirima. Vodio me je u veliki kazino i dao sto dolara da probam. Na kraju sam bio dobar dvadeset dolara. Jovan je bio taksista, a od kada je pre dve godine počeo da igra poker, obogatio se.

Ljudi, i ja sam ovde neki faktor: Zeljković se opasno približio organima reda

Za tih dvadeset dolara i nešto više, Zeka je kupio magnete za frižider («kupujem ih svuda i ceo frižider je pokriven njima»), aviončiće, ali ne i razglednice koje nikada ne šalje.

- Sve vreme sam preko Interneta bio na vezi sa ženom.

Vesna je ostala u Beogradu i sigurno je ona bila najvažniji razlog što je Ivan jedva čekao da se vrati u zemlju i sa Vesnom napravi plan za sledeće, zajedničko, putovanje.

- Adisa Abeba, Etiopija - otkriva nam Zeka.

I, samo da znate, mnoge stvari iz ovih avionskih trka i Zeljkovićevog putešestvija po Australiji, već se nalaze u bazi pitanja kviza «Želite li da postanete milioner». Zato, pažljivo čitajte ovaj tekst...