 |
PISMA UREDNIŠTVU
E-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Nek potrči
Tekst o malom Petru me je mnogo rastužio, pa me zanima da li postoji mogućnost da se pomogne skromnim novčanim prilogom ili nečim drugim? Veliki poljubac i pozdrav za malog Petra i njegovu porodicu s porukom da izdrže sve, jer na kraju će sve doći na svoje mesto.
Hvala.
Milena, Solt Lejk Siti, SAD
* * *
Dobili smo više pisama i telefonskih poziva povodom reportaže o malom Petru Jevtiću iz Novog Sada, koji je pre tri meseca preživeo pad sa četvrtog sprata, ali sa povredama koje prete da ga zauvek vežu za invalidska kolica. Svi naši čitaoci, po svom dobrom običaju, žele da pomognu.
Kroz nekoliko dana Petar će s mamom Marjanom otputovati u rehabilitacioni centar u Ljubljani, gde će mu pomoći da ponovo prohoda. Troškovi tog lečenja su visoki, a mogućnosti porodice Jevtić skromni, pa će im svaka pomoć dobro doći.
Petrov otac Branislav Jevtić ima račun u Vojvođanskoj banci, a broj je:
355-9010019-91
poziv na broj 50700-1301016758
Zahvaljujemo u Petrovo ime i u ime njegove porodice svim plemenitim ljudima.
Redakcija
Kako živeti bolje
Nakon objavljivanja emisije o stanju u domovima za decu ometenu u razvoju u Srbiji – svi su uznemireni. RTS ovom pitanju posvećuje najveću moguću pažnju - prvih petnaest minuta u svom Dnevniku 2! Ovo pitanje, iako nije najvažnije za Srbiju, sasvim sigurno zaslužuje veliku pažnju javnosti.
Ja sam shvatio da je poruka pomenute emisije da nije najvažnije ulaganje u zgrade nego – u decu! Svakom čoveku je potrebna ljubav i pažnja, a to naročito važi za decu i ljude ometene u razvoju, i da je, shodno tome, poenta da pomenute osobe u što većem broju slučajeva ostaju u kućama svojih roditelja, da se ne osećaju odbačenim.
Zbog toga je, po mišljenju stručnjaka iz Amerike, od velike važnosti da se ovo pitanje što češće spominje u javnosti.
Međutim, ovaj problem je samo mali deo problema u Srbiji. Kad bi na ovakav način mediji reagovali na neobjašnjivu nebrigu Vlade Srbije da pozitivno utiče na bolji život stanovnika Srbije – Vlada bi morala da čini ono što čine najodgovorniji ljudi u drugim državama.
Najvažniji zadatak svake vlade je da utvrdi da li u Srbiji postoji nešto što bi nam donelo bolji život – ili ne postoji! Da li je to proizvodnja aviona, automobila i kompjutera, ili poljoprivredna (s naglaskom na organsku hranu) i turizam (s naglaskom na seoski turizam)?!
Da bi se ovo utvrdilo, ne treba mnogo pameti – dovoljno je samo da postoji dobra volja. Jednostavnim pogledom na geografsku kartu Srbije jasno se vidi da mi imamo značajne prirodne resurse – čist vazduh, vodu i plodnu zemlju. Na osnovu toga logično je zaključiti da bismo morali da se opredelimo za intenzivniji i ekstenzivniji razvoj poljoprivrede!
S druge strane, naš geografski položaj, bogatstvo i lepota reljefa, duga i bogata istorija, mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici, kultura, tradicija, folklor, vredni i pametni seljaci... jasno upućuju da moramo da razvijamo seoski turizam. Uostalom, to preporučuje i Svetska turistička organizacija. I to je RTS objavio 5. avgusta 2005. u «Dnevniku 2», ali samo nekoliko sekundi! Zašto tada ovom pitanju nije posvećena dužna pažnja, ni naših medija, niti naše Vlade? Razvijeni seoski turizam, uz poljoprivredu, može nam doneti mnogo bolji život!
Ali, Vladu kao da ne zanima kako da pomogne stanovnicima Srbije da bolje žive! Samo zbog toga moglo je da se dogodi da bivši ministar Bojan Dimitrijević uludo baci velike pare za emitovanje lošeg spota na Si-En-Enu, kao i plaćanje firmi Horvath Consulting iz Zagreba, za izradu (zlonamerne) Strategije razvoja turizma u Srbiji (ko zna koliko para?), umesto da taj novac uloži u uređenje seoskih domaćinstava, izgradnju puteva...
Branislav Bajagić, Beograd
