PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Još pamtim Žrnov

Posle našeg teksta o srednjovekovnom gradu Žrnovu na Avali javila nam se sugrađanka Marija Stefanović-Stevanov i ponudila svoju fotografiju starog grada. I ništa tu ne bi bilo neobično da na toj slici nije i gospođa Marija sa svojim drugaricama iz razreda. Naša čitateljka odlično se seća kako je izgledao taj grad pre nego što je raznet dinamitom. Grad je bio, kaže gospođa Marija, omiljeno izletište, posebno školaraca i mladih Beograđana. Profesori su svoje đake često vodili na vrh Avale da vide utvrdu iz koje je branjen i kontrolisan prilaz Beogradu.

Marija u prvom planu

Grad Žrnov je, da podsetimo, bio jedan od nekoliko najvažnijih utvrda u srednjovekovnoj Srbiji. Odoleo je mnogobrojnim osvajačima, zubu vremena, ali ne i samovolji kralja Aleksandra Karađorđevića. Da bi svom omiljenom vajaru Ivanu Meštroviću napravio dovoljno prostora za mauzolej-spomenik Neznanom junaku, suveren Srbije je naredio da se ceo grad sruši. Tri dana mineri su rušili to naše kulturno i istorijsko blago dok nisu raščistili teren. Tako je nestao Žrnov.

U pismu gospođa Marija, između ostalog, piše: "Na snimku koji je načinjen 16. maja 1932. godine ovekovečeni su učenici četvrtog razreda Državne mešovite građanske škole na izletu sa nastavnicom srpskog jezika Persidom Stojanović (na slici desno sa belom beretkom). Tada se škola nalazila u Mladonagoričanskoj ulici na Crvenom krstu, a kasnije u Jovana Ristića gde sam polagala malu maturu 1931/32. godine.

Sa setom i ljubavlju sećam se vremena provedenog u toj školi, tog izleta i grada Žrnova."