PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Brutalni klasni obračun

Potresno zanimljiv tekst u vašem nedeljniku (broj od 1. decembra) o rehabilitaciji dr Pavla Gregorića govori o brutalnom klasnom obračunu komunista sa pripadnicima predratne buržoazije u Beogradu, čiji je ''greh'' bio samo taj što nisu prestali sa radom. A, pitam se, ko bi onda hranio njihove porodice?

Vrhunac bahatosti onih koji su preuzeli vlast u Beogradu ogleda se i u tome kako su napravili Aleju velikana na Novom groblju. Potpuno anticivilizacijski srušili su jedan deo groblja. I, bez ikakvog obaveštavanja porodica pokojnika, njihove posmrtne ostatke pokopoali ko zna gde.

Ovo je samo nastavak neljudskog odnosa partizana prema mrtvima, Naime, po preuzimanju vlasti u Beogradu 1944. godine, u prva tri meseca likvidirali su oko deset hiljada ''narodnih neprijatelja'', u ogromnoj većini nevinih građana. Ozna je, po unapred pripremljenim spiskovima i prijavama građana podstaknutih uličnim plakatima, kratko isleđivala i donosila ''presude'', a egzekucije su obavljane pod okriljem noći. Potom su ljudi zakopavani nedostojno u tajne masovne grobnice o kojima niko nije smeo ništa da kaže.

I, evo, posle šezdeset tri godine, više od trideset beogradskih masovnih grobnica nije obeleženo. Takođe o spomen-obeležju ovim mučenicima nema ni govora. Na ovaj način više desetina hiljada građana, rodbine ovih nevinih žrtava, potpuno se omalovažava.

Slobodan Đurić, Beograd

Neznani junak i Pobednik zajedno

Čitajući tekst o sudbini starog grada Žrnova, zapitao sam se da li je Avala pogodno mesto za spomenik Neznanom junaku.

Jer, svaki spomenik je mesto spomena. Svojom pojavom trebalo bi da budi uspomenu na određeni događaj ili ličnost u čiju čast se podiže. To, između ostalog, podrazumeva dostupnost i simboliku mesta na kome se nalazi.

Spomenik Neznanom junaku na Avali je udaljen od Beograda. Kapija je uglavnom zatvorena, osim za retke posete zvaničnika. Tako je najčešće otuđen od naroda. Umesto da je bliži građanima, spomenik je pretvoren u reprezentativno mesto vlasti.

Sama Avala nema simboličko značenje. Ona nije mesto velike bitke, niti se čime drugim uklapa u osećanja vezana za epsko žrtvovanje za slobodu Srbije. Ne želim da umanjujem zasluge krlja Aleksandra Prvog Karađorđevića, ali pogrešio je izabravši Avalu za mesto spomeniku Neznanom junaku. O rušenju srednjovekovnog grada Žrnova da ne pišem...

Bilo bi dobro sagraditi primeren spomenik Neznanom junaku u Beogradu, možda baš na Kalemegdanu, na uzvišenju neposredno iza ''Pobednika'', sa kojim bi činio jednu spomeničku celinu, ali svima dostupnu.

Željko Žugić, Beograd