GORDNA KNEŽEVIĆ-MONAŠEVIĆ glavni i odgovorni urednik

Dragi čitaoci,
Vozim se pre neki dan taksijem i negde na pola puta iseče nas neka, da izvinete, budala, jureći neznano kuda u po bela dana po sred jedne male ulice pune dece koja su se vraćala iz škole. I naravno, krene priča kakav smo mi to narod, zemlja, kakvu vlast imamo, kako se ovde niko ne poštuje, a najmanje zakon... I pošto smo se složili da nema pametnih i glupih naroda, nego samo dobre i loše vlasti, ispriča taksista prigodnu anegdotu o tome kako su Nemci jednog njegovog prijatelja naučili pameti kaznivši ga iznosom od 4.000 maraka. Elem, dotičnom našem zemljaku na privremenom radu u Štutgartu, posle više saobraćajnih prekršaja, toliko je bila izumbana vozačka dozvola da su morali da mu je oduzmu. E, da bi ponovo mogao da vozi, naš zemljak je morao da polaže pismeni test iz poznavanja saobraćaja, koji se, inače, vrlo posprdno zove „Test za idiote” ( u originalu nešto, kao, „idiotišentest”), da ga lepo plati 2.500 maraka, potom da ode u policiju, javno kaže na šalteru da je položio „test za idiote”, a onda da izvadi još 1.500 maraka za novu dozvolu. Ukupno - cela njegova tadašnja plata. „I za šta, brate, četiri hiljade maraka”, požalio se posle naš zemljak prijatelju taksisti, „ni za šta!” E, ali zato mu više nikad nije palo na pamet da u jednosmernoj ulici ide kontrasmerom. To je bilo pre više godina, a od prošle godine „idiotišentest” i nekoliko hiljada evrića prete i onima koji, zamislite, ne montiraju na vreme zimske gume (str. 48)! Što bi neki rekli, to se zove država.

Pitam sad ja vas: ako se pojedinac u Nemačkoj kažnjava sa nekoliko hiljada evra za saobraćajne prekršaje, ko i kako treba da kazni, pojedinačno i kolektivno, vladu i ministarstvo prosvete što su naša deca i ovaj put, kao i tri godine ranije, ostvarila toliko loše rezultate na testovima OECD-a, da su po upotrebnom znanju, stečenom u školama, na samom začelju Evrope (str. 14). Što se tiče onog efekta javne blamaže, za njih nikakav „idiotišentest” ne treba izmišljati. Mislim da je dovoljno pustiti ih (javno, naravno) da polažu ovaj test što su klinci polagali, pa da vidim kako bi, recimo, odgovorili na pitanje koje je mučilo i naše školarce: ako medved juri zeca, a zec trči, ko beži? Morali bi dobro da mućnu glavom jer takvog zadatka, zamislite, nema ni u jednom udžbeniku koji su pustili u prodaju!

Vaša...