ИЗДВАЈАМО

СЕЛО МЕРДАРЕ У КУРШУМЛИЈСКОЈ ОПШТИНИ

Школа ђака пешака

Како изгледа наша акција „Обујмо ђаке пешаке“?

         Србија има ђаке-хероје. То су ђаци пешаци. И по сунцу, киши, снегу, ветру ови малишани из удаљених села и заселака свакодневно током школске године преваљују километре до школе и назад. Путевима, али и стазама и богазама, често и крајевима у којима и вукова има, паса луталица, табанају како би знање стекли. Школу завршили. Неки сами, неки у друштву, сате проводе у путу. Ходајући преслишавају се, рецитују песмице, па и читају. И нижу петице. У школи марљиво уче, па по повратку, када домаће задатке ураде, укућанима око стоке и у пољским радовима помажу. Зато су то наши мали хероји. А шта ми можемо да учинимо за њих да им ти дани ходања буду лакши? Можемо да им ноге сачувамо сувим. Да када стигну у учионицу, не изувају обућу и суше је поред пећи. И када кући стигну, да буде исто. Зато смо и покренули акцију коју смо назвали „Обујмо ђаке пешаке“. На учитељима, учитељицама, наставницима, директорима школа јесте да нам пошаљу неколико фотографија тих малишана, да нам пошаљу и кратки текст о њима, а на нама је да покажемо колико смо хумани, па им бар удобну обућу за пешачење купимо. Сигурни смо да ћемо по ко зна који пут да покажемо колико може да буде велико срце Србије када је реч о хуманим акцијама.

Редакција „Илустроване Политике“


         – Пре неколико дана, када је пао први снег, сва деца су ми дошла мокрих ногу. Морала сам да обавестим родитеље да дођу по њих јер сам се бојала да се не прехладе или, не дај Боже, нешто озбиљније не „зараде“.
         Није ово била прва реченица учитељице Миле Бранковић када смо стигли у посету основној школи у селу Мердару, односно издвојеном четвороразредном одељењу ОШ „Дринка Павловић“ из Куршумлије. Није прва, али јесте најбоља илустрација циља акције наше куће „Обујмо ђаке пешаке“. А ова школа са седам ученика, на административној линији са нашом јужном покрајином је, заправо, школа пешака.
         Дан сунчан, некада је то био Празник Републике, 29. новембар. Са магистралног пута што од Куршумлије води ка Подујеву, у Мердару, где је окретница аутобуска, стрмо води пут ка школи. На огради се начичкали малишани. Чекају новинаре из Београда. Учитељица им је рекла да јој јаве кад стигну гости.
         – Стигли су, стигли – викну малишан, па скочи са ограде и нестаде иза врата школе. Остали осмотрише госте, неколико секунди је то трајало, па и они заглавише на истим вратима.
         – Добро дошли! Зовем се Мила – пружи руку учитељица и позва унутра малу екипу „Илустроване“.
         Није било потребно да се разгледа објекат да би се видела оскудица. Плафон у ходнику делом отпао, мокри чвор је мокар, ходник хладан. Поред врата пре уласка у учионицу повелика јелка и на њој „украси“. Бели папири.
         – Због вас смо мало поранили са јелком – објашњава учитељица Мила. – Од украса смо имали само папир из свеске.

(Опширније у нашем штампаном издању)
ПИШЕ: ОГЊАН РАДУЛОВИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: ЖЕЉКО СИНОБАД
Објављено у броју: 3071
Остали текстови из рубрике ИЗДВАЈАМО:
- МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ И ЈА
- ВОДА ЗА МИРАН САН
- Школа ђака пешака
Претражи сајт:

Најновији број у електронском облику


Најновији број НА КИОСЦИМА






Политика а.д, Цетињска 1, 11000 Београд, Србија /Телефон: (+381 11) 3373-031, 3373-082 / Факс: (+381 11) 33-73-155
Регистровано код агенције за привредне регистре БД 45192 / ПИБ: 100002524 / Матични број: 07021747
Текући рачун: 205-16454-02 Комерцијална банка а.д. Београд
Израда:
СК Програми


НАСЛОВНА ЛИСТАЊЕ ПРЕТПЛАТА КОНТАКТ ћир / lat