ДРУШТВО

КАД ТАВНИК ЗАМИРИШЕ...

Испод Котленика, све дуњик до дуњика

Биће да су лигнит под земљом и сунце над њом одредили судбину овог места, где на једног пунолетног становника долази шеснаест крошњи воћке чији мирис и боја буде најтоплија осећања и успомене и уједно обезбеђују, уз велики рад и улагања, добру зараду

     Шта ли је било оној лепој и болној Фатми да пожели баш дуње из Стамбола?! Биће да за Тавник није чула, или да се у овом селу на пола пута између Краљева и Чачка, тада вадио угаљ и за дуње нико није ни марио. Последње окно је замандаљено пре више од три деценије, а и пре тога Тавничани су схватили да је за њих боље да више пажње и рада уложе у оно што расте над земљом, него да копају по њеној утроби. Додуше лигнит испод и благородно сунце изнад, учинили су да све што се на обронцима Котленика засади и обилато роди. Посебно дуње.
     У дивно, готово летње, новембарско подне, обронци Котленика пресијавају се у свим нијансама бакарне, браон и боје старог злата.
     – Све што видите, све те боје, све је дуња – каже наш домаћин, Тавничанин Владимир Обрадовић.
     Опет, из подсвести, изби питање: да је Ван Гог видео ово, у руку узео тавничку дуњу, жуту као дукат и мирисну... ех! За мирис описа нема - једноставно мирише као дуња, реско и слатко истовремено. Да се којим случајем славни Холанђанин обрео у Тавнику да ли би сликао сунцокрете?! Како год, призор пред нама, као и стотину пута пре када би нас пут навео кроз села у сунчану јесен, измами из душе уздах задовољства и дивљења: Боже, како нам је лепа ова Србија!
     – Откада ми сеже памћење, од најранијег детињства мирис дуње ми је у ноздрвама. Имала је свака кућа у Тавнику бар једну дуњу у дворишту, па тако и наша. Навелико се почела садити од почетка седамдесетих година прошлог века – прича нам Владимир Обрадовић (63) чија два дуњика, засађена на очевини, броје скоро четири хиљаде стабала, највише у селу. – Благородна је то воћка. Оно што јој даш, обилно врати. Стабло рађа и по педесет година. Али, захтева много зноја и улагања. Посебно када је реч о сузбијању пламењаче. Увезли смо ту бактеријску болест из Америке пре скоро пет деценија и још се са њом боримо. Ако захвати млад воћњак, уништи га док си трепнуо.
     
     
(Опширније у нашем штампаном издању)
ПИШЕ: МИЛИЦА СТАМАТОВИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: ВЛАДИМИР МАРКОВИЋ
Објављено у броју: 3071
Остали текстови из рубрике ДРУШТВО:
- Све је лакше, ако платиш
- Испод Котленика, све дуњик до дуњика
Претражи сајт:

Најновији број у електронском облику


Најновији број НА КИОСЦИМА






Политика а.д, Цетињска 1, 11000 Београд, Србија /Телефон: (+381 11) 3373-031, 3373-082 / Факс: (+381 11) 33-73-155
Регистровано код агенције за привредне регистре БД 45192 / ПИБ: 100002524 / Матични број: 07021747
Текући рачун: 205-16454-02 Комерцијална банка а.д. Београд
Израда:
СК Програми


НАСЛОВНА ЛИСТАЊЕ ПРЕТПЛАТА КОНТАКТ ћир / lat