ИЗДВАЈАМО

ИЛУСТРОВАНА ФЕЉТОН

ВОДА ЗА МИРАН САН

Познајемо ли довољно нашу Србију? Знамо ли све њене тајне? Знамо ли, рецимо, како изгледају места где одлазе по помоћ они којима званична медицина није могла да помогне? Шта о томе кажу ти људи? Неке од њих смо затицали на тим чудотворним местима, са њима попричали, чули њихова искуства која вам преносимо. Има ли чега или нема? Одлучите сами. Ми смо били само ваше очи и уши.

          Да зидине или порта манастира Суводол код Зајечара могу да говоре, много би занимљивих и чудних прича казали. И не само манастир, већ и вода која недалеко од светиње тече. Јер, деценијама већ, ево, на овом месту људи траже спас и решење за проблеме које имају.
          Тако се приповеда како је кривудавим путем кроз село Селачка у чијем се атару налази манастир још од 1869. године, прошло много света. Црквени барјаци су се вијорили док се литија пробијала до заравни сакривене подно планине Манастирске Гламе. У порти манастира Суводол окупило се тада и младо и старо. Епископ Евгеније освештао је тек обновљену цркву Рођења Пресвете Богородице. А када се служба завршила, у олтар је уградио делић моштију светог Пантелејмона.
          Намерници су чекали у реду да се помоле пред олтаром. Са стране, одвојена од осталих верника, цео призор посматрала је седокоса жена, али није прилазила реду. Тек када је последњи намерник изашао из цркве, жена је, држећи за руку десетогодишњег дечака, несигурним кораком пришла олтару. Погнуте главе дуго се молила.
          Када су изашли, сели су поред чесме, а онда је захватила мало воде и дала унуку. Малишан је попио воду са длана, па је онда, како му је бака рекла, ручицу овлажио и протрљао лице. Већ се спуштао мрак с планине када су напустили манастирско двориште.
          Следећег дана окупили су се мештани Селачке у дому старице. Знали су да унук несрећне жене већ пету годину болује од падавице и да ретко прелази кућни праг. Дошли су јер су чули од једног комшије да је тог јутра видео дечака крај бунара како са оцем вади воду. За све је то било чудо невиђено, а старица им је испричала да је спас за унука нашла крај чудотворног олтара манастира Суводол и његове свете воде.
          После овог догађаја, о светој води Суводола надалеко су чуло. Почели су да пристижу прво људи из оближњег Зајечара и Књажевца. Приповеда се да је манастир многима помогао. Да су оболели од туберкулозе и падавице одлазили кућама без и једног трага болести. Они са слабим живцима ојачали су нерве, а децу су напуштали страхови.
         
(Опширније у нашем штампаном издању)

         
ПИШЕ Љ.З.ТОМИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ ВЛАДИМИР МАРКОВИЋ
Објављено у броју: 3071
Остали текстови из рубрике ИЗДВАЈАМО:
- МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ И ЈА
- ВОДА ЗА МИРАН САН
- Школа ђака пешака
Претражи сајт:

Најновији број у електронском облику


Најновији број НА КИОСЦИМА






Политика а.д, Цетињска 1, 11000 Београд, Србија /Телефон: (+381 11) 3373-031, 3373-082 / Факс: (+381 11) 33-73-155
Регистровано код агенције за привредне регистре БД 45192 / ПИБ: 100002524 / Матични број: 07021747
Текући рачун: 205-16454-02 Комерцијална банка а.д. Београд
Израда:
СК Програми


НАСЛОВНА ЛИСТАЊЕ ПРЕТПЛАТА КОНТАКТ ћир / lat