ПОЛИТИКА


Километри речи,
милиметри дела

Aktuelno politika

Може звучати апсурдно, али тензије и невоље с којима се суочавају свака од пет држава и једна такозвана држава, као и регион у целини, који Европска унија назива Западни Балкан, утицале су на то да иста та Унија поново овај део европског полуострва, после дуго времена, врати међу своја приоритетна питања.

Опхрвана својим тегобама, од економске, украјинске и избегличке кризе, преко односа са Русијом,  до успона екстремно десничарских странака у својим редовима и победе Доналда Трампа на изборима у Америци, ЕУ је сметнула с ума како запаљив Балкан уме да буде и како у трен ока уме да поремети какву-такву геостратешку равнотежу великих сила. Нажалост по Србију, канонада  једностраних одлука приштинских власти  и тешких провокација, готово свакодневних, на рачун грађана Србије у јужној покрајини, којим их Албанци подсећају да је реприза мартовског погрома из 2004. године могућа сваког дана и месеца, по устаљеној пракси, наилази на млаку, декларативну осуду Брисела. Међутим, дубоке поделе у дејтонској БиХ, а још више ситуација у Македонији, као да је тргла из поспаности бирократску машинерију Брисела. Да упре прстом у проблем, али и да покаже на кога типује да проблем, ако не може да реши, онда бар да га ублажи, морала је опет Ангела Меркел. Немачка канцеларка  је уочи самита шест председника влада у Сарајеву позвала у Берлин српског премијера Александра Вучића и, између осталог, рекла му шта да поручи Јоханесу Хану, европском комесару за суседску политику и преговоре о проширењу, који је као и италијански шеф дипломатије Ангелино Алфано учествовао на скупу у главном граду БиХ.

Канцеларка, наравно, зна да ће одлуку о томе шта ће урадити са Западним Балканом ЕУ донети у наредним месецима. Јер, ни мало наивни сарајевски самит се десио између два самита лидера ЕУ: недавно завршене седнице Европског савета и самита у Риму који се одржава 25. марта и који ће се окончати заједничком Декларацијом. Овај документ, то се већ зна, потврдиће јединство ЕУ и након Брегзита али и дати смернице за будућност ЕУ. Какве, још се не зна. У сваком случају ова Декларација пада на средини такозваног Братиславског процеса( широка дебата о будућности ЕУ, отворена прошле јесени после Брегзита) који ће трајати до краја децембра, када ће Европски савет донети одлуку о будућем изгледу ЕУ. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је почетком марта  представио Белу књигу о будућности Европе у којој је понудио пет сценарија будућег изгледа Уније: задржати статус кво, ЕУ само као јединствено тржиште, Европа с више брзина, ЕУ са мање овлашћења- али ефикаснија, као и ЕУ која ће у више подручја радити заједно. Недоумица је ком ће се царству ЕУ окренути, али је извесно да је премијер Вучић свестан да су наредни месеци – „бити или не бити“ за европску судбину Западног Балкана. Као што је и свестан, што потврђују  и његове изјаве дате у Сарајеву, да већина балканских лидера кад оде у своје главне градове, договоре и декларације стави у фиоку и настави борбу за очување или стабилизовање својих фотеља на унутрашње - политичком тржишту. Зато је под великим знаком питања да ли ће их „здрмати“ Ханове речи да без јединственог тржишта са слободним протоком људи, робе и капитала не очекују подршку Брисела. Чињеница је да је Хан подржао Вучићев предлог о царинској унији, али смо такође чули, од српског премијера, да се једна западно - балканска земља противи том предлогу.

(Опширније у нашем штампаном издању)

М. СТАМАТОВИЋ