Молба грађана за спас 500 платана

	(клик за увећање)

У просвећеном свету, у урбаним срединама свако дрво има своју личну карту. Поступак да се дрво усмрти, истоветан је ономе као када је у питању погубљење човека. Најтрагичније је то што власнике платана, ниподаштаване Београђане, нико ништа није питао о њиховим добрима, што није одржана ни једна једина јавна расправа (што је законска обавеза) и што се намерава пучистичка егзекуција.

Уверени да делите наше мишљење, да је Булевар краља Александра са моћном алејом платана, једини наш прави европски булевар, и да стога нећете дозволити да се огромна културно-историјска вредност Београда претвори у беживотни пејзаж са Месеца.

Поштовани господине градоначелниче, молимо Вас да најхитније зауставите припрему сече платана, да иницирате у Скупштини града јавну расправу признатих стручњака и грађана да би се одредили према истини и праву грађана да брину о хуманом амбијенту у којем ће живети.

С поштовањем,

Бранко Бојовић, Влада Величковић, Светлана Велмар Јанковић, Дејан Деспић, Љубомир Симовић, Владимир Мацура, Михајло Митровић, Живан Сарамандић, Добрица Ћосић, Бранко Вујовић, Весна Југовић и Слободан Гиша Богуновић

Читани и у Америци

Иако ретко шаљем поруке, морам да вам напишем да вас веома редовно читамо. Нисмо претплаћени на ваш магазин, нити на ваше дигитално издање, али и ових неколико рубрика које нудите на сајту, све нас, у оволико удаљеној земљи, одушевљава.

А то значи да сте читани и у Америци.

Велики поздрав од Оливере из Јужне Каролине

О корову

	(клик за увећање)

Ми, са села, или пореклом оданде, знамо да је рен један од најстрашнијих корова. Ако желиш комшији да наудиш и да му упропастиш башту, само му кришом запати рен: све ће да уништи! Нема тог хербицида који ће га искоренити.

А данас рен на пијаци плаћам као да је реч о ексклузивној лековитој биљци. Као о тартуфу!

Не вреди толико. Запамтите: то је коров.

Миодраг Шушић, Чачак

Кинези у Србији

	(клик за увећање)

С друге стране, у Србији живе и Кинези који нису торбари. Ту је неколицина представника неких моћних кинеских банака, дипломате и службеници амбасаде, неколико гостопримљивих и срдачних кафеџија, као и професори и предавачи на Филолошком факултету у Београду. Генерацијама студената синологије у лепом сећању остао је учтиви професор др Џоу Чашјанг, који је говорио српски боље него неки Срби. А има их још...

Иначе, Кинези су махом будисти (95 одсто), па би било много занимљивије открити да ли, уз баптистичку цркву у којој се моли и проповеда на кинеском, постоји и будистички храм? Некада давно налазио се на Булбулдеру, у близини Новог гробља, али престао је с радом после Првог светског рата.

Л. Микић, Београд

На истом послу

	(клик за увећање)

Разлог због којег вам се јављам је што сам бивша зависница, с тим да се не дрогирам већ пет година. У целој причи нисам једина; чланица сам новоотворене организације „Излазак“ коју сачињавају углавном бивши наркомани. Већина нас је била у комунама за рехабилитацију И, као излечени, вратили смо се кући са жељом да помажемо другим људима који имају сличан проблем. Наша организација је на самом почетку, а наши циљеви су превенција, помоћ онима који су у проблему зависности и ресоцијализација ових који заврше програм рехабилитације у некој комуни или болници. Има ту још доста ствари, али оно што ми као група знамо да би било корисно, то је да уз вашу помоћ испричамо читаоцима наше приче о ономе шта смо радили пре и, оно што је врло битно, да људима улијемо наду да излазак постоји кроз наша сведочанства. Стварно бих волела да вам ово писмо привуче мало пажње и да успоставимо сарадњу.

Моника Жугић, организација „Излазак“

Благо оном ко има деку и баку

Одгајати децу и добро организовати живот у породици није никад било лако. Без обзира на време и услове у којима породица живи. Помоћ је увек потребна и добродошла. А ако је још од деке и баке, онда благо нама! Одрастање уз декину и бакину љубав, шетње с њима, заједничка празновања, остају заувек незаборавне и најлепше породичне приче. Помоћ коју деке и баке могу и желе да пруже својој деци и унуцима незамењива је и драгоцена карика у ланцу бројних породичних обавеза. Али, само ако се она не претвори у „медвеђу“ услугу. А неће - ако основну бригу и организацију породичног живота преузму и осмисле родитељи, уз пуну одговорност и увиде у све породичне активности и обавезе; ако деке и баке укључимо само у активности које ће им представљати задовољство, а за које родитељи, поред бројних обавезних послова, немају потребно слободно време; ако апсолутну замену улога у којој деке и баке преузимају све обавезе користимо само у ванредним приликама (службено путовање родитеља, здравствени проблеми...); ако породична задужења и узајамне помоћи одредимо примерено годинама, могућностима и афинитетима; ако се родитељи воле на прави начин и допусте да се њихова љубав развија и према породицама из којих су потекли; ако све ово, уз бројне ситнице које „живот значе“, може да постане наша стварност, без обзира на време и услове у којима живимо, онда ће најлепше плодове породичне хармоније добити наша деца која ће касније, кад одрасту, умети да их подаре својој деци.

Благо оном ко има деку и баку.

Верица Тртица, Београд

Они ће завладати светом

	(клик за увећање)

Кинези не купују туђе, не троше изузев минимума и никада се не асимилирају у земљама у којој они раде и зарађују. У овом тренутку, Кинези рођени у САД су се потпуно отцепили од америчког друштва и раде и живе за свој рачун. Живе у својим ексклузивним квартовима и избегавају било какав контакт са Американцима. На крају, у књизи коју су написала два чувена професора са Беркли универзитета, Еуген Бардик и Џон Мек Нил пре четрдесетак година, под насловом „Тхе ланд оф схеепс“, пише да сви Кинези, од кулија до највећих умова, не сумњају да ће једног дана завладати светом!

Боб Малетић, Лос Анђелес

Како против заставе

Такозвана република Косово, уза све атрибуте државности, има и своју заставу, а на њој и обрисе (социјалистичке) Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Због тога можда би било важно да представите генезу настанка тих „граница“. Јер, оне се нипошто не поклапају с границама које је одредило Друго саседање АВНОЈ-а, на шта су се позивала и сва остала дојучерашња „браћа“ из других република бивше Југославије.

„Аутономизација“ Косова и Метохије била је изнуђена због војних акција које је НОВ изводила против балиста, последњих савезника Сила осовине, који су отворено терорисали све што није шиптарско до почетка педесетих година прошлог века, а да би се војна управа увела искључиво на територији административног региона (а не на територији читаве Србије!).

Признавање ове квазидржаве значи признавање политичких и војних претензија Хитлерове Немачке и Мусолинијеве Италије, а то не би требало да буде „жеља демократског дела човечанства“.

Не залажем се за поделу покрајине, али ако до ње, ипак, дође, ово би требало да буду јачи аргументи.

Или, да се преведе на енглески језик збирка прича Григорија Божовића „Косовска прича“, коју је објавила управо „Политика“. Па да и „остатак света“ сазна о чему је реч.

Инжењер Милан Игић, Косовска Митровица