Svet


Grad
Svetlosti

04 pariske price

 

 

 

 

Crn život, Bela duša

Došao je u Pariz, u nadi da će naći bolji život. Došao je ilegalno, kao imigrant, na crno. Crno je uvek bilo sastavni deo njegovog života. On je crn, žena mu je crna, deca takođe. Odande odakle on dolazi sve je bilo zavijeno u crno. Kuće, polja, stada, životi. Našao se u zemlji gde je mislio da će biti bolje, ostavio je za sobom sve  - i ženu i decu. Ovde živi u sobici od devet kvadrata, u njoj je ceo njegov život, sve što poseduje. Sobičak je u hotelčiću, koji je, preskup za njega, u nekom zabačenom delu Pariza. On ustaje u tri i radi do ponoći. Naravno na crno. Papiri su mu crni takođe. Šalje novac porodici tamo daleko, negde na jugu. A o sebi brine jedino kad treba.

Sve je to borba, borba za goli život. Jedino što on želi je da budu dobro i on i njegova porodica. E taj sjaj nosi sobom tu besprekornu belinu duše koja je jača od svog crnila koje ga okružuje.

Nekima su životi crni a duše bele, a drugima su pak životi beli a duše zift crne.

 

Quartier Latin

Ako ste student i volite mladalački život, ili se tako studentski osećate, onda ono što morate posetiti u Parizu je definitivno Latinska četvrt.

To je deo Pariza koji je spušten izmedju Sene i Notr Dama na severu i Panteona i Jardin du Luxembourg na jugu. Sa leve strane dodiruje četvrt  Sen Žermen, a sa desne, stanicu Austerlic. Tu se nalaze dva velika univerzitetska kampusa, univerzitetska biblioteka, fakulteti, knjižare i mnogobrojni kafići. Centar kvarta je naravno najstariji francuski univerzitet - Sorbona.

Kako god to je četvrt Pariza koja živi večno, koja nikad ne spava i u kojoj ćete se osećati mladalački i udobno.

 

Odsjaj

Jutro budi, ustajale i pospane misli. Tera ih da se razmrdaju, podignu, pokrenu, razgibaju. Jutro pokreće svet, prvo na krajnjem istoku pa sve do krajnjeg zapada. Ljudi ustaju, pokreću se, rade, žive.

Tako je jutro danas probudilo i Pariz. Pokrenulo ga. Pariz se prvo opirao, nije hteo da ustane bilo mu je toplo u krevetu pored Sene. Ali je onda ipak odlučio i probudio se. Osetio se miris svežih vrućih kroasana i prve kafe. Čitale su se današnja novinska izdanja sveža, tek izašla ispod prese. U kafeima se od ranog jutra diskutovalo o svemu i svačemu. Pariz se umio. Pokvasio je svoje trotoare. U njima se vidi njegov odsjaj. Oni su ogledalo njegovih krovova, koji ujutru štrče kao neočešljana kosa školaraca koji trče da ne zakasne na prvi čas.

Dobro jutro.

(Autor je Beograđanin, ima 43 godine, diplomirao je fotografiju na Akademiji u Versaju i 25 godina živi u Parizu)

(Opširnije u našem štampanom izdanju)