Viva


MAGIJA BANATSKIH
VILA

30 34

Jedan od najčešćih komentara koje možemo čuti, kada se ponudimo da pomognemo starijoj osobi da pređe pešački prelaz ili da joj ponesemo ceger sa pijace, upravo je: neka sine, može baka sama... A ne može. Tada se iz njenog ili njegovog naboranog pogleda i umornih obraza može nazreti mrva ponosa i inata, inata prema životu. Kao da žele da mu pokažu da mogu dalje i da se ne predaju uprkos teretu godina. A živeli su decenijama unazad okruženi bračnim drugom, decom, unucima, osmesima. Onda se taj isti život poigrao sa njima i polako im otrgnuo jednu po jednu osobu.

Neke je odveo u drugi grad ili državu, a neke u „večno carstvo“. Ukrao im je i osmehe, a ostavio mrvu sete sakrivenu pod prašinom starih fotografija. I nikoga sa kim bi mogli da ih podele. Od nekada energičnih osoba punih nade, sada nemaju snage da odu čak ni do lekara. A o kuvanju, spremanju kuće ili nabavci namirnica da i ne govorimo. 

Ivan Gajin