20 godina posle: Milosrdni anđeo ubijao na Svetu Trojicu

Bio je 30. maj, crkveni praznik i pijačni dan, narod se okupio, njih oko hiljadu, a onda su u dva navrata zasuti raketama. Poginulo je deset, a ranjeno trideset osoba

Praznični dan, miriše proleće. Žitelji Varvarina, male pomo-ravske varoši, radovali su se prazniku iako su već danima avioni NATO ubice nadletale mesto. Oko pola dva, kada se u blizini mosta nalazilo oko hiljadu ljudi, dve rakete pogodi-le su most. Bile su smrtonosne za tri osobe, a pet je povređeno.Iako su ispunili misiju, srušili su most, kao da im nije bilo dovoljno. Kao da su još bili željni krvi. Vratili su se i nastavili da ubijaju. Još dve rakete donele su smrt za sedmoro ljudi. Poginuli su oni koji su požurili da pomognu stradalima i povređenima u prvom naletu. Najmlađa žrtva bila je petnaestogodišnja Sanja Milenković, višestruka pobednica takmičenja iz matematike i učenica prvog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu.

Oko 13 sati tri devojke su krenule preko starog mosta kako bi se vratile u Donji Katun. Kada su došle do sredine mosta, na nebu su se pojavili NATO-bombarderi koji su ispalili dva projektila u srednji stub i prepolovili most. Na mostu je u trenutku granatiranja bio automobil „zastava 101” u kojem su se nalazili majka i sin, Ratibor i Ružica Simonović. Sanja i drugarice su pale do vode. Iz crkve su ljudi potrčali ka obali da im pomognu. Devojkama je nedostajalo desetak metara da dođu do trećeg dela mosta koji nije srušen. Sanja je bila lakše povređena i pokušala je da se uspenje uz pešačku stazu. U međuvremenu su avioni okrenuli krug iznad Kruševca, vratili se i ispalili još dva rojektila. Kada su spasioci stigli, Sanja je davala znake života. Imala je brojne rane od gelera i detonacije. Povezli su je ka Kruševcu, ali je na putu izdahnula.

Nikada nećemo zaboraviti žrtve sa Varvarinskog mosta, a naša je obaveza da svake godine podsećamo ljude na taj zločin koji ne bi smeo da se ponovi – rekao je svojevremeno Zoran Milenković, otac nastradale Sanje. – Pre nekoliko godina američka komanda NATO pakta je, preko američke ambasade, pomogla izgradnju dnevnog boravka za osobe sa invaliditetom u Varvarinu. Tadašnja ambasadorka je znala šta mi se dogodilo i pitala me „Kako sve to podnosite?“. Moje mišljenje o zločinima NATO-a se nije promenilo. Lični gubitak niko ne može da mi nadoknadi. Valjda i njih grize savest zbog nevinih žrtava.

Nastavak pročitajte u broju 3148.