Очигледно је да људи различито подносе алкохолна пића и познато је да то зависи од многих фактора, али да неко ко уопште не конзумира алкохол може имати симптоме сличне пијанству и недозвољен проценат алкохола у крви звучи невероватно. Да је тако нешто ипак могуће потврђује један необичан догађај и ослобађајућа пресуда за возача из Белгије код кога је висок проценат алкохола у крви указао на синдром о коме се веома мало знало.
Синдром ауто-врења или синдром стомачне ферментације, за који се користи скраћеница АБС (енгл. auto-brewery syndrome) је веома ретко стање када организам сам ствара алкохол. То је медицинско стање у коме долази до ендогене ферментације, које настаје када бактерије у цревима, мокраћном систему или устима унесене угљене хидрате претварају у алкохол уз помоћ гљивица и бактерија које су присутне у гастроинтестиналном тракту.
Ферментација или врење је микробиолошки процес трансформације угљених хидрата, односно шећера у алкохол који се ствара током процеса варења, а код особа са АБС синдромом количина насталог етанола може бити знатно повишена и довести до заплитања језиком, нестабилног хода, мамурлука, али може да има и другачије симптоме.
Синдром је постао познат након што је једног возача из Белгије зауставила саобраћајна полиција. Тај човек је много пре тога приметио да је имао депресивне и агресивне епизоде и рупе у сећању после три недеље терапије антибиотицима, коју је добио због компликоване трауме палца на нози. Његов лекар је сумњао на психијатријски проблем, али је касније потврђено да је у питању редак синдром. Приликом одласка на посао, због сумње да је возио под утицајем алкохола, том човеку је проверена концентрација алкохола у крви, која је показала чак два промила, што одговара уносу око десет алкохолних пића. Како је упорно тврдио да није ништа пио, почела су истраживање о томе да ли је тако нешто могуће. Сазнање да се неколико различитих гљивица доводи у везу са АБС синдромом попут saccharoyces cerevisale, s boulardi и различити сојеви кандиде, али и најмање две бактерије klebsiella pneumonia i enterococcus faecium које могу бити узрочници тог синдрома, довело је до закључка да су гљивице које су одговрне за ферментацију довеле до повећања процента алкохола у крви. Претпоставка да је након дуготрајне терапије антибиотицима, пре шест година, дошло до промене микробиома и последичног раста ферментирајућих гљивица, потврдила је постојање АБС синдрома и довела до ослобађајуће пресуде.
Приредила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању