Телевизијска серија „Адолесценција“, која се емитује на Нетфликсу, више говори о трагичном губитку адолесценције него о самом одрастању. Серија почиње сценом у којој полиција упада у собу тринаестогодишњег Џејмија Милера (у изврсном тумачењу дебитанта Овена Купера), у једном енглеском граду и хапси га јер је осумњичен да је ножем усмртио школску другарицу Кејти.
Током четири епизоде, породица Милер пролази кроз тежак период, јер се изненада нађе у средишту исцрпљујућег правосудног система. Серија гледаоце ставља у саму средину тог злокобног хаоса, и дотиче се увек актуелних тема попут опасности друштвених мрежа и очекивања заједнице о томе шта значи бити мушко.
Џејми у почетку негира да је он убица, све док му инспектор Бекомб (Ешли Волтерс) не покаже снимак са надзорне камере на којем се види како баш он убија Кејти. У том тренутку серија почиње да се више бави мотивима за убиство и потрагом за оружјем којим је злочин извршен.
Велики део прве епизоде приказује досадне, али реалистичне процедуре уласка у правосудни систем – испитивање, узимање отисака прстију, ходање горе-доле по степеницама до различитих просторија. Ипак, гледаоци остају приковани за екран, желећи да сазнају шта ће се догодити са Џејмијем након хапшења. У другој епизоди сазнајемо више о развоју истраге када инспектор Бекомб посећује Џејмијеву школу – исту коју похађа и његов син Адам – у потрази за информацијама о оружју којим је девојчица убијена. Адам објашњава оцу увредљиво значење одређених емотикона које је Кејти слала Џејмију преко Инстаграма, што детектива наводи да истражи да ли је Џејми можда био жртва сајбер-насиља. За Бекомба, случај добија неочекивану позитивну страну – одувек је имао проблем да се повеже са сином, а сада их истрага зближава.
Инсел је крив?
У трећој епизоди видимо Џејмија код психолога где дечак објашњава да је покушао да позове Кејти на састанак након што је њена фотографија у топлесу почела да кружи међу ученицима као вид осветничке порнографије. Изгледа да је покушао да је позове како би је утешио, али каже да је она одбила његов позив и потом му слала емотиконе којима га је вређала због, како је она сматрала, покушаја да искористи њену ситуацију. Џејми тврди како га је другарица оптужила да је „инсел“, нови појам у животу данашње младежи. Реч означава невољни целибат у оквиру мушких корисника Интернета који су фрустрирани зато што немају партнерку и за то криве жене генерално. Чланови тог незваничог покрета за права мушкараца окупљају се око заједничког осећаја одбацивања од стране жена.
Бекомб је запрепашћен док слуша сина: „Тај дечак има само тринаест година, побогу, како он може да буде у невољном целибату!?“. Адам му објашњава да се та реч не односи само на прошлост и садашњост, већ и на будућност: “То значи, кад ти неко каже да си инсел да ћеш заувек остати девица“.
Адам објашњава да његови вршњаци често говоре како чак осамдесет одсто жена на свету сматра само двадесет одсто мушкараца привлачним и да тај притисак највише осећају тинејџери у узрасту када почињу да их привлаче девојчице из разреда. Феминистички покрет „Ми ту“ додатно отежава сналажење младим мушкарцима који више не знају како треба или како смеју да приђу девојци, али то никако не оправдава насиље.
У четвртој епизоди видимо родитеље малолетног убице како плачу, много.
Режисер серије Филип Барантини, који има седмогодишњу ћерку, нада се да ће серија помоћи гледаоцима да боље разумеју кроз какве муке пролазе данашњи млади: „Када сам ја одрастао, ако си имао проблем са неким, решио си то на школском игралишту. Онда си отишао кући и заборавио, али сада друштвене мреже не дају заборав, стално те подсећају на то и појачавају оно што је било“.
Радња серије одвија се током тринаест месеци и свака епизода снимљена је у једном непрекинутом кадру, што појачава осећај драме на екрану.
– То практично значи да када на камери притиснемо ‘снимај’, не стајемо док не прође пун сат – каже Барантини.
Током вишенедељних проба, Барантини и директор фотографије Мет Луис изградили су мале моделе студија у коме ће сцене бити снимљене и померали минијатурне фигуре глумаца како би прецизно испланирали сваки корак кретања камере.
– Заиста сам уживао у томе, и сада мислим да ћу увек волети овакав начин снимања – рекао је Овен Купер (14).
Тешко за гледање
Од почетка марта, када се појавила пред гледаоцима, серија „Адолесценција“ је заузела прво место на листи најгледанијих телевизијских програма у Великој Британији и покренула је јавну расправу о вези између инсел феномена у дигиталном свету и стварне штете коју он изазива у реалности. Као резултат тога, Нетфликс ће омогућити приказивање серије свим средњим школама широм земље, путем посебне платформе и уз подршку хуманитарне организације Тендер која се бави промоцијом здравих односа и која ће обезбедити смернице и додатне образовне материјале.
Британски премијер Кир Стармер је изјавио да је гледао серију заједно са својом децом која имају 14 (ћерка) односно 16 година (син). Обома се серија допала. Описао је серију као “стварно тешку за гледање” са својом децом, али је признао њен „снажан приказ кључних проблема на које многи људи не знају како да одговоре”.
Стармер је истакао забрињавајући проблем насиља међу младим мушкарцима који је подстакнут утицајем садржаја на Интернету: “То је стваран проблем, то је одвратно и морамо да се суочимо са тим”. Након тога, премијер је одржао састанак у својој канцеларији са ауторима серије и представницима различитих организација.
Стармер је такође поздравио одлуку Нетфликса да „Адолесценција“ буде доступна бесплатно у средњим школама са циљем да се подстакну разговори о утицајима са Интернета и мизогинији међу ученицима.
С обзиром на изузетно осетљиве друштвене теме које обрађује серија, не изненађује што су неки гледаоци видели политичку поруку у њој. Џек Торн, који је серију креирао заједно са глумцем Стивеном Грејемом (игра дечаковог оца), недавно је осудио као „апсурдне“ инсинуације да злочине ножем у Британији „раде искључиво црни дечаци“, након што су се на Интернету појавиле неосноване тврдње да је Торн изменио етничку припадност главног лика како би убицу из серије – тринаестогодишњег белог дечака Џејмија Милера приказао као белца.
Опет тај Илон Маск
„Поента серије није у раси, већ у мушкости“, рекао је Торн. “Покушавамо да уђемо у срж проблема. Не тврдимо да је то једно или друго. Кажемо да се ово тиче свих дечака“. Његова изјава уследила је након што је Илон Маск лично поделио једну објаву на својој друштвеној мрежи Икс, у којој је оптужио Торна за „антибелу пропаганду“, тврдећи да је „заменио расу стварног убице, пошто је у првобитном сценарију дечак-убица био тамнопути мигрант и да прича серије приказује како је тај бели дечак Џејми радикализован на Интернету од стране покрета Црвене пилуле (оних што оптужују жене за све своје неуспехе).
„Ух“, написао је Маск као одговор, не пружајући никакав додатни контекст својих коментара које је прочитало свих 219 милиона његових пратилаца на мрежи Икс.
– Велико питање било је зашто су дечаци и млади мушкарци све више насилни према девојчицама и младим женама – запитао се Торн. – Покушали смо што дубље да поставимо то питање и не дамо лаке одговоре на њега. Надам се да смо успели да осветлимо једно подручје о којем се говори, али не довољно. То што људи желе да гледају Џејмија, да га разумеју и да кроз њега покушају да схвате проблем – за нас је велика награда.
Ни Стивен Грејам ни његова супруга Хана Волтерс, власници продуцентске куће „Матријарх“, нису имали представу какву ће реакцију изазвати „Адолесценција“ коју су заједно продуцирали. Али, у року од само неколико дана, серија је постала најгледанија и највише дискутована у овој години и то у целом свету. Притом, хваљена и због снажне, савремене поруке своје емоционално разарајуће приче, као и због техничког достигнућа са својом прецизно урађеном кореографијом (како би се епозоде снимиле у једном кадру).
– Неко нам је послао мејл у којем пише да је у послу већ 38 година и да никада није доживео да нешто има овакав утицај – каже Хана. – Број један смо у осамдесет земаља, укључујући Саудијску Арабију, Индију, Аустралију… То је једноставно невероватно.
Бројеви говоре сами за себе. У Великој Британији серија је оборила рекорде, а у целом свету само током првог дана од како је пуштена видело је више од 24 милиона људи! До данас и читавих 68 што је Нетфликсов рекорд за мини-серије.
Приредио Срђан Јокановић