Adresa je u Srbiji ono što otmeš

U ulici 80 godina postoji jedna kuća sa zakonski dodeljenim kućnim brojem, onda neki „preduzetnik“ podigne objekat, na njega okači taj isti broj, onda osnuje firmu i prijavi je na tu adresu i kad firma propadne stižu problemi – ali za one čija je adresa uzurpirana

Javni izvršitelj je pojam modernih liberalnih vremena i savremeni sinonim za strah. Ako mislite da bi od njega trebalo da strahuju samo oni koji ne izmiruju svoje obaveze – život je tu da vas demantuje. U Srbiji koja se ubrzano liberalizuje javni izvršitelj može da se pojavi na vašim vratima čak i kada ste ekstremno uredni u plaćanju svojih obaveza.

Kuća nije – elektron

Razlog i ne mora da bude vaše neuredno odnošenje prema podmirivanju računa. Razlog može da bude već samo to što je neko, neki „preduzetnik“, svoju firmu prijavio na vašu adresu a onda bio šojićevski komotan: „Polako s plaćanje!“. I, onda, eto sudskog izvršitelja. Ali ne na njegova, već na vaša vrata. Nemoguće, reći ćete, ali to se upravo događa. Adresa je oznaka prebivališta, mislilo se donedavno. Jedna kuća. jedna lokacija jedna ulica, jedan broj. Samo u kvantnom svetu, mislilo se, jedan entitet – elektron može da bude na dva mesta istovremeno, ali u realnom životu – to je nemoguće. U ovom realnom svetu svaka stvar mora da ima samo svoje jedno mesto. Jedno jedino. Isto mora da važi i za kuće. Možda, ali ne svuda. U srpskoj liberalnoj tranziciji sve je moguće pa i da zakoni kvantnog sveta važe i u realnom životu. Tako se ovde jedna adresa vodi na dva mesta i ukućani imaju paralelni život. Kada jedni ne plaćaju svoje obaveze u jednoj kući, sudski izvršitelji reaguju tako što dođu u – drugu. U toj novoj srpskoj četvrtoj ideološkoj dimenziji, obe kuće, iako fizički udaljene, imaju istu adresu – Zelengorska 1 Beograd.

Tako, u toj srpskoj ideološkoj četvrtoj dimenziji u odnosu između ovih kuća na različitim mestima a sa istom adresom, vlada i ono kvantno pravilo da kada se deluje na jedan od dva povezana elektrona, inače prostorno udaljena i svetlosnim godinama, istog časa reaguje i drugi. Ajnštajn je tu pojavu u kvantnom svetu nazivao sablasnom vezom. Ta veza je za njega bila jezivo neobjašnjiva. I zato zastrašujuća. Ali ni Ajnštajn nije mogao da pretpostavi kakve sablasne veze mogu da se uspostave u realnom životu tranzicione Srbije. Ovde kada u jednom objektu u jednoj ulici naprave dug, izvršitelji dolaze u drugu kuću koja je sa prvom u nekakvoj, normalnom mozgu, neobjašnjivoj sablasnoj vezi. U Srbiji, tako, sama stvarnost može da bude zastrašujuća. U sudaru sa ovim strašnim, moćnim, neopipljivim srpskim Levijatanom, čovek može da se oseća ranjivim kao građanin K. u Kafkinom „Procesu“.

Sve vuče korene iz prevrata 2000. godine. Bio je to ideološki prevrat u Srbiji i temeljna pravila zajednice i jednakosti su srušena u ime principa slobode. Prevrat koji se odigrao nije se desio samo u prostoru odnosa među ljudima. On se desio najpre u glavama. Pojedinac se oslobodio obaveze poštovanja starih vrednosti – morala pre svega. To što se desilo u glavama samo se docnije reflektovalo u odnosima među ljudima.

Društvo ili zverinjak

Tako, kada se u glavama dogodilo da poštovanje i moralna obaveza prema drugom, prevratom budu zamenjeni stavom da je svako slobodan da misli za sebe a samo Bog misli za sve (a i Boga smo ubili) u takvom „vrlom novom“ svetu – zverinjaku i ljudi, koji su se do tada oslanjali jedni na druge, sada se okreći jedni protiv drugih. Postaju zveri. U takvom svetu je moguć i stav da je sve dozvoljeno ukoliko zakonom nije zabranjeno. Moguće je ponašati se kao da je moral mrtav. Živeo zakon. Njime ćemo zameniti moral umesto da na moralu gradimo zakone. I onda je moguće da neko podigne kuću i da bude „slobodan“ da na nju stavi broj koji mu se svidi, bez obzira što taj broj već postoji na drugoj već ranije postojećoj kući 500 metara dalje. Zapravo, moguće je da se uzurpira tuđi, komšijin kućni broj. Onda je moguće da taj neko, ko je spreman da na očigled svih ukrade komšijin kućni broj, odmah zatim prijavi i svoju firmu „Domart d.o.o.“ na toj tuđoj uzurpiranoj „adresi“ i da, kada ta firma napravi dug, javni izvršitelj dođe pred kuću koja sa tom firmom i dugom nema ništa sem što je vlasnik firme bio slobodan da uzurpira njihov kućni broj i adresu. Dakle, na scenu stupa i država. Ali, ona počinje da ganja onoga čiji je kućni broj uzurpiran i koji zapravo sa firmom „Domart“ nema nikakve ni pravne ni fizičke veze (!?).

Onda u poštansko sanduče kuće koja je sagrađena davne 1939. godine, i davno, davno i to između dva svetska rata bila legalizovana pod brojem Zelengorska 1 (dakle još u Kraljevini Jugoslaviji), i u kojoj ne postoji nikakva firma, može da stigne obaveštenje: „Republika Srbija, javni izvršitelj Veljko Raičević…. Obaveštava se poslodavac izvršnog dužnika „Domart d.o.o.“ Beograd…Zelengorska 1… da će Zaključak javnog izvršitelja… narednog radnog dana od dana ostavljanja ovog obaveštenja biti istaknuto na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu, Masarikova…“. Javni izvršitelj koji se pojavljuje pod firmom države koja nije u stanju da spreči uzurpaciju tuđeg kućnog broja, potom u ovom obaveštenju preti onima čiji je kućni broj uzurpiran: „UPOZORAVA SE poslodavac izvršnog dužnika DOMART DOO Beograd, BEOGRAD – NOVI BEOGRAD, ZELENGORSKA 1, da će se po isteku 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, dostavljanje predmetnog zaključka smatrati izvršenim“. Nije šala. Javne izvršitelje postavlja ministar pravde lično. Onda vlasnik kuće čiji je kućni broj uzurpiran počinje da sluti da je suočen sa ekstremnom opasnošću i pokuša da potraži zaštitu. Prvo od Agencije za privredne registre, zatraži odgovor na pitanje kako je moguće da neko kod njih prijavi firmu na tuđu adresu i da li je podneo nekakav dokaz za to. Iz Agencije dobije odgovor: „Mi nismo dužni da proveravamo podatke koje donosi onaj koji registruje firmu. Ti podaci se daju na ličnu odgovornost. Vi niste jedini koji se javljate sa ovim problemom i mislimo da su ti koji su nam se ranije javljali, rešenje našli u komunikaciji sa policijom“. Onda vlasnik pozove policiju, policijsku stanicu Zemun. Dežurni policajac na pitanje da li je prijavljivanje firme na tuđu adresu njihova nadležnost takođe daje šokantan, odrečan odgovor: „Mi se bavimo jedino prijavljivanjem boravka privatnih lica. Firme nisu naša nadležnost“.

Nastavak možete pročitati u broju 3109.