Украјина је објавила да је ухапсила и оптужила шест особа, укључујући посланика и владиног званичника, за проневеру новца за куповину дронова и система за ометање. Поред посланика, оптужбе за примање мита укључују неименованог бившег гувернера и шефа регионалне администрације, шефа градске војне администрације, команданта Националне гарде и директора и власника фабрике дронова.
„У 2024. и 2025. години, организована криминална група систематски је проневерила средства која су локалне власти издвојиле за потребе одбране“, наводи се у саопштењу, додајући да је мито износио око 30 одсто вредности уговора. Уговор је вредео 240.000 долара, што је 80.000 долара више од стварне цене“, саопштиле су власти. Опрема је произведена у Украјини.
Дронови су постали кључни ресурс у модерном ратовању и за Украјину и за Русију, побољшавајући војно извиђање, прецизне ударе и стратешку флексибилност на бојном пољу. Већина руске војне имовине коју су уништиле украјинске снаге, укључујући људство и тешко наоружање, била је мета дронова. Производња дронова је такође кључни аспект нада Кијева да прошири домаћу војну производњу и извозна тржишта.
„Може постојати само нулта толеранција за корупцију, јасан тимски рад на разоткривању корупције и, као резултат тога, праведна казна“, написао је Володимир Зеленски на Телеграму након хапшења.
Украјински председник је претходно покушао да стави НАБУ (Национална антикорупцијска агенција) и САП (Специјализовано тужилаштво за борбу против корупције), две антикорупцијске институције, под контролу свог главног тужиоца. Агенције су повратиле своју аутономију након што је потез Зеленског изазвао прве антивладине демонстрације у Украјини од руске инвазије 2022. године.
Зеленски, који ужива далекосежна ратна овлашћења, у почетку је рекао да мора да стави агенције под своју контролу јер су неефикасне и под „руским утицајем“. Украјински председник је потом рекао да прихвата гнев народа, па је поднео предлог закона којим се враћа бивша независност агенција, што је Парламент једногласном одлуком посланика и потврдио.
Европски савезници су поздравили тај потез, али су раније изразили забринутост због одузимања статуса двема агенцијама. Високи европски званичници рекли су Зеленском да Украјина угрожава своју кандидатуру за чланство у Европској унији ограничавањем надлежности својих тела за борбу против корупције.
Борба против корупције је веома важна у настојању Украјине да се придружи ЕУ. Стварање НАБУ-а и САП-а био је захтев који су поставили Европска комисија и Међународни монетарни фонд 2014. године, како би се кренуло ка ублажавању визних ограничења. Као резултат тога, Кијев је 2022. године добио статус кандидата за чланство у ЕУ, што је нацију учинило још један корак ка ближом везама са Западом.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању