На иницијативу председника Гане, Афричка унија тражи да се трансатлантско ропство призна као најтежи злочин против човечности.
Председник Гане Џон Драмани Махама намерава да предлог, који подржава 40 земаља у оквиру Афричке уније (АУ), овог месеца изнесе пред Уједињене нације. Он се позива на чврсту правну основу и „непобитну моралну обавезу“.
Резолуција је тек први корак, како је рекао на маргинама недавног самита Уније у Адис Абеби. Уз широку подршку Афричке уније, коначно мора бити призната историјска истина о трансатлантском поробљавању – као најтежем злочину против човечности, наглашава председник Гане.
Историчари су сагласни: трговина робљем између 15. и 19. века – присилно одвођење милиона људи из Африке у Северну, Средњу и Јужну Америку – била је једна од великих трагедија у историји човечанства. Процене говоре да је током четири века депортовано више од 15 милиона мушкараца, жена и деце. Према другим изворима било је између 12 и 12,8 милиона људи који су одведени из Африке. Око 10,7 милиона њих стигло је живо у Америку – између милион и по и два милиона људи умрло је током пловидбе.
Махама је у Адис Абеби подсетио на оне који су скакали са бродова, бирајући смрт. Или су бацани преко палубе у море, зато што су били болесни и изнемогли.
Стручњак за људска права Којо Асанте из Центра за демократски развој Гане (ЦДД-Гана) сматра да је иницијатива „историјски и правно утемељена“. У интервјуу за немачки Дојче веле наглашава да је трансатлантска трговина робљем дубоко обележила погођене земље – а последице се, каже, осећају и дан-данас. Афричке државе се већ дуго залажу за признање, или бар извињење. некадашњих починилаца. За неке владе то је политичка борба која траје деценијама.
У Гани је та тема већ дуже време на дневном реду. Махама није први председник који подржава захтеве за репарацијама. И његов претходник, Нана Акуфо-Адо, залагао се за то. Гана је била главна жариште трансатлантске трговине робљем, са својом обалом, раније познатом као Златна обала, где су се налазили бројни тврђаве и тамнице које су изградили Европљани – посебно замкови Елмина и Кејп Коуст – где су држани милиони поробљених Африканаца. Регион је био централни за трговину у троуглу – Африка-Европа-Америка, где су локалне вође често продавали заробљенике европским трговцима у замену за робу попут оружја.
Афричка унија је још прошле године прогласила 2025. за „Годину правде за Африканце кроз репарације“. Према резолуцији, репарације би требало схватити као инструменте усмерене ка будућности, повезане са развојем.
Махама је, међутим, јасно ставио до знања да се за сада не ради о конкретним новчаним износима, већ о признавању историјске истине. О финансијским питањима ће се, каже, разговарати кад за то дође време.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању