У низу сјајних иницијатива за које смо сазнали у јесењој посети Златибору, једна од идеја која је на нас оставила најјачи утисак било је привредно друштво „Еко–аграр”. Основано је од стране локалне самоуправе општине Чајетина како би се бавило развојем и подршком пољопривредницима читавог краја али заправо са тежњом да млади људи и стручни кадрови остају на својим имањима и још више поспеше развој ове планине и читаве регије.
Привредно друштво постоји од 2011. a као огранак „Еко– аграра”2017. је основана мини млекара „ Наша Златка”, настала годину дана раније као програм прекограничне сарадње општина Чајетина и Плав у Црној Гори, дефинисана као млекара малих капацитета за прераду до две тоне млека дневно. Циљ је заправо да се пружи подршка малим произвођачима златиборског краја са удаљених позиција које не препознају велики откупљивачи, како би се очувала традиција производње млека и млечних производа. У самом почетку је идеја била да се некако произвођачи који су имали свега три до осам крава, потпуно занемарени и заправо угрожени откупом већих млекара, некако уведу у систем. То није било нимало лако јер возило је правило круг по 100 километара у одласку и доласку за мале количине па је зато и била потребна подршка општине. И тако је све и започело, прво са малим количинама а потом се стигло до две тоне млека дневно. Наравно уз уградњу модерних „фит система” преноса млека, без ручног пресипања на локацији, већ цевима, путем вакуумских пумпи које су млеко убацивале у одређени хигијенски ниво заштите и стандарда. Све ово нам је испричала Разуменка Лучић руководилац млекаре, приказујући читав систем рада, лабараторију за испитивање квалитета и погоне „Наше Златке“.
– Општина Чајетина је учинила све да људе овог краја остави на својим огњиштима, невезано од количине млека које произведу, а које је дефинитивно сјајног квалитета па су зато и подржани од заједнице – каже на почетку разговора Марко Марић млади директор „Еко– аграра” у чијем саставу се налази и млекара. Марић је управо један од оних младих кадрова који је остао на Златибору. Након дипломе економског факултета, са супругом лекарком, с којом се упознао током и њених студија на Медицинском факултету, прави је пример опстанка на свом прагу на Златибор,у где им две ћерке и иду у школу.
– У почетку смо ми тражили сараднике међу људима који су били генерално неповерљиви, јер су много пута били запостављени од великих система, а сада је већ успостављен стандард – објашњава Марић. – Произвођачи знају шта да очекују од нас и шта добијају ако испоштују све хигијенске, безбедносне, стандарде квалитета и количина. Сад нам се сами јављају тако да имамо чак и до 40 коопераната на дневно.
У ком правцу ће се развијати даље млекара?
– Капацитети ове млекаре ће, претпостављамо, остати на садашњем нивоу. Специфичност и пројекција за будућност је заправо органска производња. Имамо сада органско млеко али још увек од њега не правимо органске производе али га пастеризовано продајемо. То је почетак и надамо се да ће у једном тренутку сви произвођачи прећи из конвенционалног у органски начин производње. Препрека је откуп млека, јер су произвођачи удаљени и по 50 километра. Не можемо да идемо сваки дан али сад сва домаћинства имају „лакто фиризере”,уређаје за хлађење млека, који сачувају сaвршено свеже млеко пуних 72 сата, a како идемо у прикупљање сваки други дан, млеко је истог квалитета као да је тек помужено.
Текст и фото:Д.К. –И.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању