Актуелно:мајмунске богиње

Клиничка слика код блажих случајева мајмунских богиња подсећа на овчије богиње, док код тежих облика подсећа на лакши облик великих богиња. У већини случајева се ипак ради о самоизлечивом обољењу са умерено израженим симптомима. Мајмунске богиње су недавно из Африке стигле у Велику Британију, где су регистрована два случаја оболелих, па је Европски центар за контролу болести издао низ упозорења, што је учинило и наше Министарство здравља

До сада на територији Републике Србије нису регистровани случајеви обољевања од мајмунских богиња, мада се о њима много говорило у јавности у последње време. Вероватноћа појаве обољевања у нашој земљи није велика, али према речима стручњака она постоји. На основу процене ризика Европског центра за контролу болести (ЕЦДЦ), у односу на ово обољење, и у складу са прописима Републике Србије, уведен је здравствени надзор као посебна мера за заштиту становништва од заразних болести. Ово се нарочито односи на граничне прелазе (аеродроми Београд и Ниш) са акцентом на путнике из Нигерије, саопштила је др Драгана Плавша из Одељења за епидемиолошки надзор Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. „Код особа које оболе од вируса мајмунских богиња, обољење траје две до четири недеље – каже др Плавша. Симптоми и знаци могу да личе на овчије богиње или у израженијим облицима на – велике богиње. У већини случајева ради се о самоизлечивом обољењу са умерено израженим симптомима“.

Из ког дела света долази овај вирус?
– Мајмунске богиње пријављене су у тропским регионима са прашумама у Централној и Западној Африци, а болест је први пут препозната као људска 1970. године током испитивања сумњивог случаја великих богиња у Демократској Републици Конго. У прошлој деценији, случајеви мајмунских богиња код људи, пријављени су у многим земљама у Централној Африци, али углавном у ДР Конго, која се сматра ендемском са више од хиљаду сумњивих случајева годишње, од 2005. године. Такође и Нигерија је забележила епидемијско јављање ове болести у више држава од 2017. до 2018. године.

На који начин се преноси?
– Вирус мајмунских богиња се преноси на људе уједом или директним контактом са крвљу инфицираних животиња, телесним течностима или (слузо)кожним лезијама. Такође, може се пренети директним контактом са телесним течностима инфициране особе или вирусом контаминираних предмета, као што су постељина или одећа.

Какве су мере превенције?
– Ради смањења вероватноће преноса са животиња на људе у областима са активном циркулацијом вируса мајмунских богиња, препоручљиво је избегавање контакта са животињама, као и са било којим материјалима који су били у додиру са потенцијално зараженом животињом. У здравственим установама, превенција преноса се заснива на одговарајућој респираторној изолацији (мере превенције против контактног и капљичног преноса), као и стандардне мере превенције инфекције током неге симптоматски сумњивих и потврђених оболелих од мајмунских богиња.

Да ли постоји терапија за лечење од мајмунских богиња?
– Лечење је симптоматско и супортивно, укључујући превенцију и лечење секундарне бактеријске инфекције. При томе, не постоји специфична вакцина или каузално лечење доступно за инфекцију вирусом мајмунских богиња.

Наставак прочитајте у броју 3115.