Прошло је више од тридесет година од када су Срби срушили споменик Јосипу Брозу у центру града. Почетком новембра биће четврт века од када су почели сукоби између државних снага безбедности, војске и полиције са припадницима тероритичке Ослободилачке војске за Бујановац, Прешево и Медвеђу (ОВПМБ) коју су предводили Албанци са КиМ уз овдашње сународнике на челу са Ридваном Ћазимијем, командантом Лешијем, који је у међувремену добио свој споменик на улазу у Велики Трновац. Када се појавио плакат који позива на концерт поводом годишњице погибије команданта Лешија уследио је одговор Срба – осликан је мурал Ратку Младићу.
После легендарног Тита и новокомпонованог Лешија, и самопроглашене независности Косова и Метохије, уз чију административну линију живе овдашњи људи, у мултиетничком Бујановцу, данас је мало шта другачије. Економија је далеко испод државног просека. Приватни бизнис скроман. Природа издашно даје из своје утробе воду за фабрике које је флашширају у две робне марке „Хеба“ и „Бивода“…
Чују се машине у металском предузећу „Интеграл“ где се раде котлови на чврсто грејање. Просечна плата овде је 670 евра и људи као да су се одавно помирили са чињеницом да тешко да ће ускоро бити шансе за креативнији живот.
– Овде је одавно најбоље плаћени посао – политика. Они, са било које стране били, живе најбољи живот бавећи се тим “занатом”. Обичан свет је остао без наде. Млади се сналазе одлазећи у Приштину, Тетово, Тирану… на даље школовање. Када заврше високе школе иду у земље ЕУ. Не враћају се овде – каже нам Севдаиљ, са којим испијамо кафу на бујановачкој штрафти.
Сличан став може се чути и од Срба који седе у „својим кафићима“ у другом делу града. И ту је највећи број оних старијих. Млади се окупљају увече. Долазе и Албанци. Није било међуетничких инцидената, бар не на јавним местима. Мешање је дискретно и врло васпитано па су зато и тензије минималне. Одавно се у Бујановцу зна ко са ким, где и када другује.
Партија за демократско деловање (ПДД) коју је почетком 1991. основао професор физике из Прешева Риза Хаљими дуго је била „политички светионик“ Албанаца на југу Србије. У међувремену, плурализам унутар албанске националне заједнице у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи довео је до формирања нових политичких странака.
Правник из Великог Трновца Шаип Камбери, од Хаљимија је преузео вођење ПДД-а. Сада је у трећем мандату као посланик у Скупштини Србије, иако је на последњим републичким изборима 2023. имао проблем да обезбеди довољан број гласова својих сународника. Памти се више пута понављано гласање на бирачком месту у Великом Трновцу, због чега је било и блокирано конституисање новог сазива Скупштине, пре две године.
У међувремену, Камберијева странка изгубила је место председника Општине Бујановац, као и челну функцију у Националном савету Албанаца коју је обављао Рагми Мустафа. Ардита Синани уз подршку још две албанске партије остала је на месту председнице Општине Прешево.
„Суочени са Камберијевом политичком ауторитарношћу, представници других албанских партија, укључујући и актуелног челника општине Бујановац Арбера Пајазитија, покушавају да крену неким својим правцем. Због тога су игнорисани од стране Камберија, и минимизирани у регионалним пројектима које он води преко Приштине и Тиране“, процена је из српског угла.
Текст и фотографије: Војкан Ристић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању