Поводом Светског дана борбе против Алцхајмерове болести који се обележава 21. септембра, током претходног месеца су организоване бројне трибине и јавни скупови. Тај дан је први пут обележен 1994. године, када су се удружења за борбу против деменције и друге организације ујединиле да би скренуле пажњу јавности на ову болест и њен утицај на породице, заједнице и нације, а код нас се обележава од 2012. када је Светска здравствена организација прогласила Алцхајмерову болест за јавно здравсвени проблем и приоритет јавног здравља.
У Србији има више од 140.000 особа оболелих од неког облика деменције, од којих према проценама, њих чак 75 одсто није ни дијaгостиковано. Још већи број њих није укључен у системе заштите, а главни терет бриге о оболелима је на члановима породице који се сусрећу са бројним проблемима.
Српско удружење за Алцхајмерову болест (СУАБ) и хришћанско хуманитарно удружење „Хлеб живота“ организовали су догађај под називом „Питај о деменцији / питај о Алцхајмеру“ са слоганом: Реци превенцији да, да би могао да кажеш деменцији не, а неколико дана касније одржана је и трибина у Oпштини Стари Град у Београду са циљем да се помогне оболелима и онима који о њима брину.
Деменција није део старења
На основу анкете која је спроведена показало се да 80 одсто грађана и 65 одсто здравствених радника погрешно сматра да је деменција нормалан део старења. Један од оснивача Српског удружења за Алцхајмерову болест, мр Надежда Сатарић објаснила је да то погрешно уверење често произилази из стигме и уздржаности да се постављају питања и правовремено потраже информације, савет и подршка.
– Старост јесте највећи ризик за настанак деменције јер највећи број дијагностикованих има 65 и више година, а посебно је велики број оних који имају више од 80 и 85 година. У неком малом проценту све чешће се јавља и код особа млађих од 60 година, а постоји и такозвана рана дијагностикована деменција код четрдесетогодишњака. Када људи почну да заборављају свакодневене и скорашње догађаје, на пример, ко им је био у посети, да ли су негде пошли или дошли, да ли су примили пензију и где су је оставили, да ли су припремили ручак или не, прво помисле да је то последица старости или умора. Почетни симптоми су углавном балаги, а сродници који их обилазе често немају довољно времена да детаљније опсервирају промене и примете тај проблем, па код лекара углавном одлазе тек у поодмаклој фази, због чега је важно да говоримо о значају ране дијагнозе, факторима ризика и превенцији, рекла је др Сатарић.
На обележавању Светског дана борбе против Алцхајмера у Кнез Михаиловој улици спроведена је и анкета са питањима о којима се углавном не прича са лекарима, док су на другој табли присутни могли да дају предлоге институцијама система шта може да се уради да се стање поправи и како удружења грађана која раде са сродницима и оболелима могу још да допринесу да би они који живе са том болешћу живели достојанственије и квалитетније.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању