Све већи број људи код нас има неког кућног љубимца и то има много позитивних утицаја, али може бити и велики проблем за особе које пате од алергија. Уврежено мишљење да је животињско крзно алерген није тачно, мада у њему може бити полена, прашине и других алергена.
Особе са алергијом на кућне љубимце имају преосетљив имунолошки систем и то тако да могу реаговати на протеине који се налазе у перути љубимаца, љуспицама њихове коже, пљувачки или урину и фекалијама, што код неких може изазвати алергијску реакцију или погоршати симптоме астме. Алергени се могу пронаћи свуда, а има их чак и у домовима и на другим местима у којима никада нису били смештени кућни љубимци зато што на својој одећи људи могу да носе алергене, које су покупили негде, а да и не знају где. Ови алергени дуго не губе снагу и лепе се за зидове, намештај, одећу и друге површине.
Када нека особа има алергију на животиње и удахне перут или дође у контакт са њиховим излучевинама, имуни систем почиње да се брани тако што производи хистамин и друга једињења која се боре против алергена, и изазива реакције дисајних путева. Родитеље посебно забрињава када се код деце уз зачепљен нос и цурење из носа, сузне и црвене очи јави још и кашаљ са симптомима астме – попут отежаног дисања, стезања у грудима и кратког даха.
Крзнене и пернате
Како најчешће алергије изазивају управо животиње које имају крзно и длаку, многи мисле да су животиње са мањим крзном или оне које су ошишане, мања претња и да неке врсте љубимаца уопште не изазивају алегијске реакције, али није тако. Све животиње, укључујући и домаће куце, хрчке, морско прасе и пернате животиње, а нарочито мачке, могући су изазивачи алергијских реакција.
Симптоми алергије на кућне љубимце немају сезонски карактер, па се могу јавити током целе године, а како током хладних дана љубимци највише проводе време у затвореном простору, алергијске реакције су израженије када је хладно. Мала деца и бебе су посебно осетљиве јер се неприметни алергени налазе у кући где је боравила животиња. Деци која су склона алергијама не препоручују се љубимци попут глодара јер могу да имају реакцију на њихову мокраћу или измет која се шири и када бораве у кавезу. Алергијске реакције на животиње се могу јавити и када нема диретног контакта јер када се једном појаве и након што је узрок отклоњен, алергени се преносе преко одеће, косе и осталих предмета.
Генерално, савет за оне који имају утврђену алергију на кућне љубимце је да избегавају контакт, да не додирују и не љубе кућне љубимце.
Како настаје реакција
Алергија се јавља када имуни систем претерано реагује на супстанцу која иначе није шкодљива третирајући је као нападача што изазива симптоме који могу да варирају од благо иритантних до интензивних и веома озбиљних, чак и опасних по живот. У покушају да заштити тело од алергена, имуни систем производи антитела имуноглобулин Е класеили или IgE aнтитела и тако стимулише одређене ћелије које луче посебне сигналне молекуле (хистамин) у крвоток. Хистамин, биогени амин и медијатор запаљења, настаје у мастоцитима и базофилним гранулоцитима, утиче на капиларну пропустљивост за леукоците и протеине, па тако учествује у одбрани организма. Те ћелије су доминантно присутне на местима где је највећа вероватноћа за први контакт организма са алергеном као што је дигестивни тракт, кожа, очи, плућа и нос.
Приредила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању