Да ли Америка, земља имиграције, у својој 250. години постаје земља емиграције? Прошле године САД су доживеле нешто што се дефинитивно није догодило од Велике депресије, велике економске кризе која је почела 1929. и трајала пуних десет година: више људи се иселило него што се доселило.
Трампова администрација је поздравила егзодус – негативну нето миграцију – као испуњење својих циљева, као доказ успешне политике депортације и ограничавања виза, а да се при том није бавила бројем америчких грађана који напуштају земљу у потрази за приступачнијим животом. Али тим проблем бавили су се новинари, тачније „Вол Стрит Журнал“
САД још од Ајзенхауерове администрације (Двајт је био председник од 1953. до 1961) не прикупља системске податке о одласцима грађана, али боравишне дозволе, куповина некретнина и уписи на факултете у више од 50 земаља показују да Американци у рекордном броју одлазе из земље. Процењује се да данас између четири и девет милиона Американаца живи изван САД-а.
Лисабон, Даблин и Барселона постали су симболи новог таласа исељавања. У португалској престоници толико је Американаца купило станове да се Лисабонци жале како чешће чују енглески него португалски. У даблинској четврти Гранд Ченел Док, према агентима за некретнине, сваки петнаести становник рођен је у САД – што је већи проценат од удела ирских имиграната у Америци током егзодуса након Велике глади, катастрофалне несташице хране на острву која је трајала од 1845, до 1849. и која је довела до милионског помора и егзодуса становништва.
Долазак Американаца који раде на даљину је изазвао протесте на Балију, у Колумбији и Тајланду, где локално становништво упозорава на раст цена и џентрификацију, нестанак радничких четврти у корист оних са дубљим џепом. Више од 100.000 младих Американаца уписало се на факултете у иностранству у потрази за јефтинијим студирањем, док се старији грађани селе у Мексико због јефтиније здравствене заштите.
– Некада су одлазили велики авантуристи и висококвалификовани професионалци. Сада су то обични људи попут мене – каже Џен Барет оснивач компаније Експатсти која се бави пресељењем, а која се преселила на полуострво Јукатан 2024.
Њена компанија је те године организовала три групна путовања и планира још 57 у 2026.
– Наш циљ је да преселимо милион Американаца – каже.
Многи овај тренд називају „Бекство од Доналда“, јер су бројке нагло порасле током Трамповог другог мандата, иако аналитичари кажу да је феномен почео раније због рада на даљину и растућих трошкова живота. Бела кућа тврди да америчка економија надмашује друга развијена тржишта, наводећи да је томе допринела депортација стотина хиљада илегалних имиграната и долазак страних инвеститора са високом нето вредношћу који плаћају милионе долара за посебне имиграционе програме.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању