У Локарно је стигла и многобројна екипа филма „Чувари формуле“ Драгана Бјелогрлића који је имао светску премијеру на фестивалу 4. августа. Након фото-сеансе и прес конференције, као и пројекције филма за новинаре претходне вечери, Бјелогрлић се појавио и на Пјаца Гранде, у друштву сценаристе Вука Ршумовића, док су од глумачке екипе били присутни Алексис Маненти, Ан Сера и Огњен Мићовић, али су Алиса Радаковић и Јован Јовановић, као и писац књиге „Случај Винча“ по којој је филм сниман Горан Милашиновић, као и један од продуцената Мирослав Могоровић – остали ван позорнице. Бјелогрлић је представио филм, сви су по нешто рекли, а публику је разгалио млади Огњен својим знањем италијанског језика. У Локарну из непознатих разлога није био главни глумац филма Радивоје Буквић.
Док је Алексис Маненти – француски глумац који зна српски јер му је мајка родом из Београда – увек био прилично озбиљан, рекавши фотографима да се никада не смеје и да је благи осмех највише што могу да добију, дотле је Ан Сера била једна од најлепших и најсликанијих глумица фестивала. Прави француски шик је представљала одећом и начином на који је носила.
У филму „Чувари формуле“ показала је и да је одлична глумица – она тумачи Францускињу која, иако код куће има четворо мале деце, пристаје да јој узму коштану срж (операција рискантна по живот) и дају је југословенским научницима озраченим у Институту Винча 1958. године када су тајно радили на прављењу атомске бомбе. Филм балансира између историјско-политичке позадине целе приче у првом делу и мелодраме у другом, бољем, делу филма када емоције сустижу једна другу док пратимо животе наших научника у болници „Марија Кири“ у Паризу где их је југословенска влада послала на лечење.
На прес конференцији су се појавили Драган Бјелогрлић, Вук Ршумовић и двоје француских глумаца. Модератор је био наш редитељ Стефан Иванчић који годинама ради за фестивал. Бјелогрлић је објаснио да је његов филм „прича о хуманости и томе како је ланчана реакција смрти постала ланчана реакција живота. Филм можда изгледа као бајка, али је прича стварна“.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању