Кроз ову необичну авантуру у свет чувене олупине води нас Кристина Рајковић Миленковић, мастер дефектолог и докторанд из Власотинца, чија је велика животна страст упознавање света. Њена љубав према фолклору и хобији попут читања, сликања и фотографисања, научили су је да свет посматра са посебном радозналошћу, док је свака нова земља коју истражује са супругом, води ка скривеним историјским и културним кутцима. Са својим пратиоцима на Инстаграм профилу (@cupkaaa__) Кристина дели ове аутентичне приче и детаље, вођена филозофијом да дестинације саме проналазе пут до ње.
Кристина, шта је пробудило вашу фасцинацију овом темом и како се из тог снажног интересовања за историју чувеног брода родила идеја да отпутујете на изложбу у Немачку?
– Као и милиони људи широм света, мој супруг и ја смо одавно погледали филм „Титаник“, допао нам се, али нисмо били међу онима на које је оставио посебан траг. Међутим, све се променило током лета 2023. када смо сасвим случајно почели да пратимо експедицију компаније Ocean Gate до олупине брода „Титаник“. Иако сам се тада налазила у сред испитног рока, много више времена сам проводила читајући о експедицији, историји брода и људима који су желели да се спусте на дно океана. Како су дани пролазили, прича нас је водила у све дубљи свет „Титаника“. Пратили смо сваку вест, рачунали колико је још кисеоника остало посади подморнице, и искрено се надали да ће се вратити. Док су друштвене мреже биле преплављене коментарима који су осуђивали њихову мисију и питали зашто би неко желео да посети место једне трагедије, ми смо у томе видели нешто друго – људску радозналост, храброст и страст да се истражи нешто што делује недостижно.
На који начин сте сазнали за путујућу изложбу у Лудвигсбургу и шта је пресудило да тако брзо донесете одлуку о путовању и припремите посебне костиме?
– Док смо неуморно претраживали интернет и читали све што нам је долазило под руку, сасвим случајно је до нас дошла вест о путујућој изложби посвећеној Титанику. Као што рекох, неке дестинације не бирамо сами, већ оне пронађу пут до нас када их најмање очекујемо. Тада се изложба налазила у Лудвигсбургу, недалеко од Штутгарта у Немачкој, и због огромног интересовања њено трајање је продужено за још неколико дана. Каква срећа! Нисмо часили ни часа, авионске карте су биле резервисане готово истог тренутка и надали смо се да ћемо улазнице моћи да купимо, јер су на сајту гото све биле распродате. Желели смо да том искуству дамо посебан печат, па смо у журби тражили одевне комбинације које би нас макар на тренутак претвориле у Роуз и Џека, спремне да закораче на најпознатији брод у историји.
Како изгледа сама поставка и на који начин посетиоце увлачи у судбину стварних путника чувеног брода?
– Већ при куповини улазница било је јасно да ово неће бити обична музејска поставка. На улазу нас нису чекале обичне карте, већ реплика улазне карте једног од стварних путника Титаника. У том тренутку више нисмо били само посетиоци, већ део приче. Током обиласка прати се судбина особе чије име на карти носите, а тек на крају сазнајете да ли је преживела кобну ноћ или остала заувек у дубинама леденог Атлантика. Управо тај детаљ изложби даје једну потпуно другачију димензију. Обилазак почиње причом о настанку брода који је почетком 20. века представљао врхунац технологије, луксуза и људске амбиције. Кроз фотографије, планове, макете и историјске записе упознајете како је настао брод за који се веровало да је непотопив, али такође и како су изгледали животи људи који су на њега укрцали све своје снове. Ту сазнајемо да је капетан брода, у жељи да покаже супериорност брода и стигне на одредиште раније од планираног, променио курс ризикујући на непознатом терену. Како се крећете даље, пред вама се смењују реконструкција бродских ходника, кабина путничких класа и чувеног Великог степеништа. Иако знате да се налазите у изложбеном простору, на тренутак имате утисак да сте заиста закорачили на палубу „Титаника“. Сваки детаљ је пажљиво осмишљен како би дочарао атмосферу из 1912. године, са чувеном музиком у позадини.
Пише: Јована Миловановић
Фотографије Приватна архива
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању