Јелена Ивановић је путница којој мапа није водич већ списак дестинација на којима је била или ће ићи. Од пасоша се не одваја. Њен дом је свуда где на тренутак спусти кофер: од скривених европских улица до далеких обала које се памте по мирису соли и сунчевом заласку. Истражује радознало и полако, увек у потрази за причама, атмосфером и оним малим детаљима који место чине живим. Ако волите аутентична путовања, њен профил zivot__u__koferima биће вам неисцрпна инспирација. Тамо дели фотографије и репортаже са занимљивих локалитета, препоруке за места које заиста вреди видети, практичне савете, али и личне утиске који путовањима дају душу. За читаоце „Илустроване Политике“, Јелена овога пута говори о Севиљи и Кордоби, градовима који „улазе под кожу“.
У ком тренутку сте схватили да вас Шпанија привлачи више од осталих земаља и шта је у томе имало пресудну улогу: култура, људи или нешто треће?
– Онда када сам се сусрела са њиховом невероватном мешавином енергије, културе и отворености људи. Није била само једна ствар, више неки инстинктиван осећај да се тамо човек лако уклопи и осећа живим. Њихова музика, архитектура, улице пуне живота… то је био тренутак када сам схватила да ме Шпанија посебно инспирише.
А зашто баш Андалузија, конкретно Севиља и Кордоба?
– Волим да путујем и стално истражујем нове крајеве, али Андалузија ме је некако одмах привукла. Постоји нешто у атмосфери, бојама и амбијенту тих градова што ме је баш заинтригирало. Севиља и Кордоба спајају све што волим на путовањима: историју, шарм, живот на улицама и онај осећај да сваки угао има своју причу.
Севиља се често описује као срце Андалузије. У ком тренутку сте ви осетили њен прави пулс?
– Прави пулс Севиље осетила сам оног тренутка када сам се препустила њеном ритму, док сам пролазила кроз уске уличице, слушала звуке који допиру директно са улице и посматрала опуштен темпо свакодневице. Тада ми је постало јасно да се аутентична енергија града не доживљава само кроз његове знаменитости, већ кроз саму атмосферу која га носи.
Фламенко је неодвојив део идентитета града. Да ли сте га доживели као туристички спектакл или као аутентичан израз емоције и традиције?
– Фламенко нисам доживела само као плес, већ као начин живота који се састоји од аутентичне емоције и духовне повезаности током извођења. Фламенко није само музика или плес, то је откуцај срца Севиље. То је бол, радост и понос… спакован у један ритмичан ударац петом у под.
Пише: Јована Миловановић
Фото: Приватна архива
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању