Средином педесетих Ђорђе Марјановић је већ био звезда игранки на приредбама широм Југославије. Прелазак са игранки међу озбиљне певаче био је тежак, а сваки степеник велики као планина. Године су пролазиле док нису почели да га пуштају на Радио Београду (1958). Студије фармације, где су му остала још четири испита до дипломе, већ је заборавио. Био је ван себе од среће када је добио позив да учествује на најпознатијем фестивалу забавне музике у Југославији, у Опатији 1960. Наш репортер Жика Милутиновић извештава:
„Највеће изненађење фестивала свакако је успех Ђорђа Марјановића. Иако први пут учествује у Опатији, он је добио највише аплауза од публике. Чак је и први од певача пожњео аплауз на отвореној сцени. Није то мала ствар ако се зна да су пре њега певали Иво Робић, Габи Новак и Марко Новосел“, додајући да су те године највећа имена остала без награда (Габи, Иво и Душко Јакшић).
Само два месеца касније Ђорђе је био југословенска звезда, извођач хитова „Разносач млека“, „Продавац новина“ и „Звиждук у осам“. Ево како смо тада писали о њему, опет из пера Жике Милутиновића.
„Пре неколико дана Ђорђе Марјановић приредио је свој први самостални концерт. Све улазнице за велику салу Дома синдиката биле су распродате за непуна два сата. Пред почетак концерта бар две стотине људи тражило је „карту више“.
Мишљења о Марјановићу су подељена. Док неки стручњаци тврде да нема гласа, други кажу да је он певач који је унео нов стил у нашу забавну музику. Пут ка успеху и симпатијама публике није био ни мало лак, иако релативно брз. Почетак личи на невешто исконструисану причу. На певачку аудицију Удружења џез музичара дошао је да прави друштво и држи страх свом пријатељу. Забуном, у гужви и нервози, уместо пријатеља увели су њега у собу за аудицију. Сада је Ђорђа ухватио страх. Није смео да каже истину. Мислио је: боље да им нешто отпева, па ће се тако забуна брже решити. Комисија ће га одбити. И запевао је. Али, уместо савета да се посвети неком другом позиву, комисија га је једногласно примила за члана Удружења.
Као и сви наши интерпретатори забавних мелодија и Ђорђе Марјановић је најпре певао по игранкама. Знао је да је то прво и најгрубље решето…
Прва песма којом се афирмисао била је композиција Дарка Краљића „Кад примиш моје писмо“. У то време се одржавао и фестивал у Сан Рему, сав у знаку Доменика Модуња. Његова композиција „Плаво у плавом“ полази на тријумфални пут око света. Један од првих који ју је интерпретирао јесте Ђорђе: само три дана после Модуњовог тријумфа у Сан Рему!
Са песмама „Плаво у плавом“ и „Стидљива је серенада“ Марјановић обилази готово целу Југославију певајући на приредбама. Био је члан групе коју су сачињавали публици већ добро познати Душко Јакшић, Лола Новаковић, Нада Кнежевић и ансамбл Спасе Милутиновића.
Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ