Живимо у времену превелике окупираности радом, достигнућима, јурњавом за новцем, титулама… и све то нажалост доведе до сагоревања, болести и емотивног краха. Свима нам је бар с времена на време потребан добар ‘ресет’ а пре свега поштовање својих могућности, поштовање потребе за унутрашњим миром и неговање љубави према себи самима. Лепо Мајли Сајрус пева у свом најновијем мега хиту, „I can love myself better…” И заиста, нико нас не може волети више од нас самих. Али, на томе се мора и радити.
КИНЕСКА ВЕШТИНА „ВУ ВЕИ“
Често се осећамо као да нам мозак ради на милион обртаја, да трчимо са једног задатка на други и неретко пожелимо да дан има педесет сати да бисмо стигли да завршимо све што је потребно. Ако сте на резерви енергије потребно вам је да простудирате кинеску филозофију – концепт живота „Ву Веи“.
Овај израз се по кинеској филозофији преводи као „неактивност“. Ву Веи дословно значи неделање, али у овом случају присутно је делање, и то оно до кога се долази без напора. Када човек поступа спонтано, без намерног избора или притисака. Оно је једно од темељних појмова таоистичке филозофије и формулисао га је кинески филозоф Лао Це у 6. веку п.н.е.
Корак уназад – ово је прво што треба да урадите. Суочите се са напетошћу коју доживљавате, удахните дубоко и постаните свесни својих емоција и мисли. Издахните и замислите како са тим издахом ослобађате из свог тела сву напетост. Чак је и песницама „одгурните“, физички је се ослободите.
Пронађите ток – то је следеће што треба да урадите. То значи да треба да се фокусирате и изгубите појам о времену. Ево како. Радите неке обичне ствари које вас опуштају и које саме од себе имају свој ток и које учине да заборавите на време: сликајте, фотографишите природу, правите колаче… радите оно што волите. Медитирајте и растеретите се.
Осетите тишину – научите да је чујете и осетите. Унутрашњи мир, испуњеност и тишину ћете осетити у лепим тренуцима. А мир је повезан и са спознавањем истине. Зато, рашчланите сами са собом шта је то што вам уноси немир, стрес, страх, шта вас оптерећује. Померите тај „екран“ са сликама које вас муче у страну и посматрајте ширу слику.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању