Прва вест стигла је из града Бургаса у Бугарској, тачније из његове околине. Археолози су копајући око остатака тврђаве Русокастро нашли новчић који им се није уклапао у дотадашње налазе. Реч је о сребрном новчићу који је ковао српски краљ. Бугарски археолози проучили су новчић и саопштили да су нашли сребрењак српског краља Милутина. Но, наши стручњаци се нису сложили. Кажу да је реч о краљу Драгутину. Новчић је после тога завршио у богатој колекцији налаза које су експерти у неколико прошлих година ископали на овом локалитету близу Црног мора.
Да би се знало какав значај има овај новчић, треба рећи нешто о самом налазишту: осим што је важно какав је налаз, битно је и где је откривен.
Остаци тврђаве Русокастро налазе се двадесетак километара од Бургаса, а историјски извори сведоче да је прво утврђење подигнуто у шестом веку. Рановизантијско утврђење су у деветом веку заузели Бугари и житељи су били сигурни у њему све до 13. столећа када је разрушен. Обнављан је, а у европској историји је позната битка која се ту одиграла. Две војске, византијску и бугарску, предводили су лично цареви: Андроник Трећи Палеолог и Иван Александар. Победили су Бугари и освојили читав тај потез око Црног мора.
Е, у таквом једном граду, око којег су војевала два цара, нађен је српски новчић. Бугарски археолози кажу да је то изузетно важно јер проширује слику о до тада непознатом промету новчића у граду. Ко је са ким трговао, те какав је новац и одакле стизао у град. Наравно, новац увек говори и о моћи онога ко га је ковао, али и државе у којој је створен.
Будући да се нису сложили са бугарским колегама, наши стручњаци су анализом новчића показали да је реч о краљу Драгутину. Консултован је Рашко Рамадански, нумизматичар Градског музеја у Бечеју. Он без двоумљења каже да је реч о Драгутину и то овако поткрепљује: „Ово је новчћић краља Драгутина јер на њему пише STEFAN STEFAN REX. Код краља Милутина натпис је другачији STEFAN VROSIVS REX“.
Рамадански даље објашњава да је реч о сребрењаку где је са аверсне стране лик Исуса Христа, док је на реверсу приказан краљ заједно са Светим Стефаном, свецем и заштитником лозе Немањић. Подсећа да је Стефан Драгутин (1276-1316) као краљ ковао новац 1276. године у руднику у Брскову, по угледу на млетачки матапан. Касније му припада Рудник и тамо почиње да кује динар.
Тумачи прошлости још кажу да је новчић копија венецијанског гроша или матапана. У време краља Стефана Уроша Првог, и касније његових синова Драгутина и Милутина, сребрни новац је увелико кован на простору Србије. У почетку је коришћен византијски златни, сребрни и бакарни новац. Истовремено у употреби је био и млетачки сребрни новац – матапан, кован по узору на византијски.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању