Буђење Курвинграда
АРХЕОЛОГИЈА

Легенде су живеле, а град је умирао. Таква је била судбина познатог средњевековног утврђења Копријан. Овај древни град, удаљен десетак километара од Ниша, житељи овог краја одвајкада зову Курвинград. А то име му је дала легенда. Живела је у граду, каже предање, имућна госпођа. Копријан је био на једном узвишењу, а на другом, пут их је само делио, налазио се манастир посвећен Светом Јовану. Житељи утврђења одлазили су у манастир на молитве, а са њима и угледна дама која се загледала у наочитог калуђера.

Одлазила је незнана госпођа и даље дању на молитве, али је све чешће маштала да оде и ноћу. Да се сама, без пратње и других житеља помоли у присуству калуђера. А новцем се и тада, као и данас, могло све. Смислила је и остварила план. Нашла је људе из утврђења који су набавили огромно платно и ноћу га разапињали од утврђења до манастира. Црно да се уклопи у ноћну таму. Ходајући по платну, изнад пута који и данас постоји, одлазила је госпа свештенику у госте, а враћала се у град пре него се огласе први петлови. И када се дознало за ово богохуљење, актери су кажњени, а град је добио име Курвинград.

У том граду коначно су ове година обављена и прва званична ископавања. Пре него што су отворене прве сонде и започета истраживања, стручњаци су надлежнима доставили документацију са описом локалитета из којег може да се, између осталог сазна да је реч о налазишту смештеном на обронку планине Селичевице изнад Јужне Мораве, у атару села Малошишта код Дољевца. Град је сазидан у време кнеза Лазара, на темељима римског и византијског утврђења. Тврђава је у основи правоугаоник, димензија 80 пута 50 метара. Масивни бедем који је опасивао тврђаву био је висок десетак метара. На бедемима је било пет кула, а главна капија је била на североисточном углу бедема. Тврђава је била опасана одбрамбеним сувим ровом, са свих страна. Изнад града, на највишем делу брда, уз источни бедем је сазидан мали град са донжон кулом изнад главне капије.

Не тако детаљним ископавањима обављеним 1933. године нађени су и темељи цркве грађене у моравском стилу. Под у нартексу цркве био је од грубог мозаика, а у осталим деловима изведен је од наизменично сложених плочица белог мермера и зеленог камена.

Из натписа који је пронађен у грађевинском материјалу који су Турци донели у Нишку тврђаву зна се да је град сазидао Ненад, син казнаца (главни службеник за финансије, прим, аут)  Богдана 1372. године. Како је град имао три капије, камени блок са уклесаним натписом стајао је, вероватно, изнад једне од њих. Оно што стручњацима увек олакша посао јесу чврсти докази о времену настанка неког објекта. Овај пут то је тај камени надвратник који су Турци однели у Нишку тврђаву. На њему је уклесан натпис: „АЗ НЕНАД СИН КАЗАНЦА БОГДАНА САЗИДАХ СИ ГРАД КОПРИЈАН ГОД.  В ДНИ БЛАГОВЕРНАГО МИ КНЕЗА ЛАЗАРА В ЛЕТО 6880…” односно 1372. године.

 

Пише О. Радуловић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању