Нема Пожежанина, Ужичанина, Чачанина, Гучанина да није чуо за АРЛЕММ и да се, притом, на манифестацији није феноменално провео. Ариље, варошица од неких седам хиљада становника најпознатија по узгајању малина, већ девет година престоница је једног од највећих културних догађаја у том делу Србије.
Свако ко је бар једном дошао на Ариљске летње музичке манифестације (АРЛЕММ) зна да су домаћини заиста домаћини, да је организација на нивоу много већих фестивала и да су тих шеснаест дана (14 – 30. јула), колико је ове године трајао фестивал, дани за уживање, опуштање и учење како се може провести лето у малом месту. А Ариље је овог јула било све, само не мало. Угостило је 10 000 људи и 120 уметника и извођача из земаља широм Европе. Додуше, уз свесрдну помоћ Теленора који је препознао значај фестивала, затим Министарства културе и информисања, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Општине Ариље, компаније Extreme intimo и многобројних волонтера. АРЛЕММ је ове године направио искорак у правцу шареноликог програма од класичне и духовне, преко џез, па све до рокенрол музике. Трудили смо се да и даље остварујемо свој основни циљ који смо започели пре девет година, а то је културна и музичка едукација, дајући при том публици могућност и право избора квалитета – рекао је Драгутин Младеновић, директор манифестације, истичући захвалност свима који су се потрудили да фестивал достигне ниво на коме је. Мора се признати да су успели. Острво Уски вир окружено брзим Рзавом, чија вода је лети право освежење за свакога ко у Ариље наврати или у њему живи, било је пуно љубитеља добре музике. Срећом и време је донекле послужило, бар што се концерата тиче. Иако је током дана и за време тонских проба падала киша, концерти су одржани по сувом. Две вечери за редом својим наступима Баобаб, YU група, Диванхана и Неверне бебе разгалиле су присутну публику.
Признајем да никада нисмо свирали на овако лепом месту. Рзав и острво Уски вир су нешто што до сада нисмо доживели. Благо вама што их имате – поручио је са бине расположени Драган Јелић из YU групе дочекан аплаузом одушевљених Ариљаца. Концерти су трајали до дубоко у ноћ, а да би их видело што више људи Теленор је путем 4Г мреже преносио свирке уживо. И док се један део становништва концентрисао на провод и дружење, други део се дао у хуманитарне акције. Наиме, њихов комшија, Ариљац „на привременом раду у Београду“ организовао је акцију давања крви у локалној Хали спортова. Наравно, ништа није могло да прође без хармонике, доброг расположења и печеног вола. Ни ту се није штедело. Између две кише, спарине и жестоких удара топлотних таласа, стотинак добровољаца се смењивало, ко ушао ко из хале изашао. У хали, доктори ужурбано мере притисак, дају дозволе, ваде крв, испред хале цистерна са пивом, сунцобрани испод којих седе расположени даваоци, песма. Видиш ону жену тамо, ону буцкасту, е није могла мученица да да крв, мерила јој докторка претисак, низак био – чује се из разговора двојице мушкараца средње доби. Док они снимају ко је могао а ко није могао да да крв, испред штанда на коме су дељени комади меса у лепињама стоји дугокоси, брадати, проћелави, дугајлија у белом оделу. Може ли мало претопа у лепињу, може ли, то ми је лепше од меса? Пита и већ пружа своју порцију у коју месар сипа кашиком и претоп и комаде меса натопљене масним соком, остатке од 500 килограма некадашњег вола. Пази да не упрљаш одело – добацују му пријатељи са чашама, политаркама, пива у руци. Он одлази задовољан. Из даљине, од хале допиру звуци хармонике, грлати момак загрлио хармоникаша и тече песма. Појачај, појачај и жене и пићеееее, нико није мислио некад остарићеее ...И све је то Ариље, и АРЛЕММ и хармоника испод сунцобрана, питома, распевана душа српског сељака.
Nastavak možete pročitati u broju 3106.