Ariljske muzičke manifestacije

Nema Požežanina, Užičanina, Čačanina, Gučanina da nije čuo za ARLEMM i da se, pritom, na manifestaciji nije fenomenalno proveo. Arilje, varošica od nekih sedam hiljada stanovnika najpoznatija po uzgajanju malina, već devet godina prestonica je jednog od najvećih kulturnih događaja u tom delu Srbije.

Svako ko je bar jednom došao na Ariljske letnje muzičke manifestacije (ARLEMM) zna da su domaćini zaista domaćini, da je organizacija na nivou mnogo većih festivala i da su tih šesnaest dana (14 – 30. jula), koliko je ove godine trajao festival, dani za uživanje, opuštanje i učenje kako se može provesti leto u malom mestu. A Arilje je ovog jula bilo sve, samo ne malo. Ugostilo je 10 000 ljudi i 120 umetnika i izvođača iz zemalja širom Evrope. Doduše, uz svesrdnu pomoć Telenora koji je prepoznao značaj festivala, zatim Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Opštine Arilje, kompanije Extreme intimo i mnogobrojnih volontera. ARLEMM je ove godine napravio iskorak u pravcu šarenolikog programa od klasične i duhovne, preko džez, pa sve do rokenrol muzike. Trudili smo se da i dalje ostvarujemo svoj osnovni cilj koji smo započeli pre devet godina, a to je kulturna i muzička edukacija, dajući pri tom publici mogućnost i pravo izbora kvaliteta – rekao je Dragutin Mladenović, direktor manifestacije, ističući zahvalnost svima koji su se potrudili da festival dostigne nivo na kome je. Mora se priznati da su uspeli. Ostrvo Uski vir okruženo brzim Rzavom, čija voda je leti pravo osveženje za svakoga ko u Arilje navrati ili u njemu živi, bilo je puno ljubitelja dobre muzike. Srećom i vreme je donekle poslužilo, bar što se koncerata tiče. Iako je tokom dana i za vreme tonskih proba padala kiša, koncerti su održani po suvom. Dve večeri za redom svojim nastupima Baobab, YU grupa, Divanhana i Neverne bebe razgalile su prisutnu publiku. 
Priznajem da nikada nismo svirali na ovako lepom mestu. Rzav i ostrvo Uski vir su nešto što do sada nismo doživeli. Blago vama što ih imate – poručio je sa bine raspoloženi Dragan Jelić iz YU grupe dočekan aplauzom oduševljenih Ariljaca. Koncerti su trajali do duboko u noć, a da bi ih videlo što više ljudi Telenor je putem 4G mreže prenosio svirke uživo. I dok se jedan deo stanovništva koncentrisao na provod i druženje, drugi deo se dao u humanitarne akcije. Naime, njihov komšija, Ariljac „na privremenom radu u Beogradu“ organizovao je akciju davanja krvi u lokalnoj Hali sportova. Naravno, ništa nije moglo da prođe bez harmonike, dobrog raspoloženja i pečenog vola. Ni tu se nije štedelo. Između dve kiše, sparine i žestokih udara toplotnih talasa, stotinak dobrovoljaca se smenjivalo, ko ušao ko iz hale izašao. U hali, doktori užurbano mere pritisak, daju dozvole, vade krv, ispred hale cisterna sa pivom, suncobrani ispod kojih sede raspoloženi davaoci, pesma. Vidiš onu ženu tamo, onu buckastu, e nije mogla mučenica da da krv, merila joj doktorka pretisak, nizak bio – čuje se iz razgovora dvojice muškaraca srednje dobi. Dok oni snimaju ko je mogao a ko nije mogao da da krv, ispred štanda na kome su deljeni komadi mesa u lepinjama stoji dugokosi, bradati, proćelavi, dugajlija u belom odelu. Može li malo pretopa u lepinju, može li, to mi je lepše od mesa? Pita i već pruža svoju porciju u koju mesar sipa kašikom i pretop i komade mesa natopljene masnim sokom, ostatke od 500 kilograma nekadašnjeg vola. Pazi da ne uprljaš odelo – dobacuju mu prijatelji sa čašama, politarkama, piva u ruci. On odlazi zadovoljan. Iz daljine, od hale dopiru zvuci harmonike, grlati momak zagrlio harmonikaša i teče pesma. Pojačaj, pojačaj i žene i pićeeeee, niko nije mislio nekad ostarićeee ...I sve je to Arilje, i ARLEMM i harmonika ispod suncobrana, pitoma, raspevana duša srpskog seljaka.

Nastavak možete pročitati u broju 3106.