Aritimija: kad srce preskače

Nepravilan srčani ritam može biti sasvim bezazlen, ali i signal za uzbunu, koji prati veoma ozbiljna oboljenja, a da bi se ustanovilo šta je u pitanju, obavezno posetite lekara specijalistu

Električni impulsi za rad „pumpe života“ nastaju u ćelijama sprovodnog sistema srca, u sinusnom čvoru, odakle se sprovode ka pretkomorama i komorama stvarajući kontrakciju i relaksaciju mišića. Kada nastane problem sa stvaranjem ili sprovođenjem impulsa, dolazi do odstupanja od normalnog ritma – srčane aritmije. Većina ljudi ih oseti tokom života i ta veoma neprijatna senzacija pojedine jako uplaši, ali kako aritmije uglavnom brzo prođu, često i ne odu kod kardiologa. O tome kako ipak treba proveriti šta je u pitanju savetuje nas kardiolog, profesor dr Dragan Simić, načelnik Odeljenja za aritmologiju i kliničku kardiologiju u Kliničkom centru Srbije.

– Aritmije su veoma kompleksan problem i jedna od najčešćih tegoba pacijenata, stručno palpitacije, što znači nepravilan srčani rad. Postoji više vrsta i neke je veoma lako detektovati i dijagnostikovati, kada se za 15 minuta uradi EKG, ali veliki broj pacijenata ima aritmije koje se javljaju povremeno, sporadično, traju neko vreme pa se srce vrati u normalan ritam. I kada taj pacijent dođe na pregled, dešava se da nema nikakav problem, EKG je u redu i lekari tada ne znaju pouzdano o kakvoj se aritmiji radi. Postoje aritmije koje su bezazlene, dođu i prođu, ali postoje i one koje mogu biti jako ozbiljne i opasne po život i zato ih je potrebno detektovati. Lekarima veći problem prave sporadične aritmije jer se ne registruju ni posle više puta ponovljenog holtera.

Kako onda postaviti tačnu dijagnozu i kada je najbolje otići kod lekara?

– Više od polovine ljudi umire od srca i kada se oseti bilo koja tegoba u grudima, to je već dovoljan signal da se treba javiti svom doktoru, jer to može da bude sasvim bezazlen, ali i veoma ozbiljan problem. Bol u grudima ne mora poticati od srca, ali, na primer, anginozni bol ima veoma specifičan karakter i ide sa određenim poremećajem ritma: bol, gušenje, stezanje ili nelagodnost u grudnom košu koja se javi prvi put i vi niste sigurni šta je, treba obavezno proveriti kod lekara. Važno je i ako se javi neko iskakanje iz ritma, ili kao „lepršanje“ srca i ako se ponavlja. Ponekad se radi ultrazvučni pregled i test opterećenja jer nepravilan srčani rad često je posledica nekog primarnog oboljenja: koronarne bolesti, angine pektoris, ishemije srca, ili sužene arterije srca, srčane insuficijencije (srčana slabost). U nekom momentu se jave aritmije koje dodatno komplikuju osnovnu bolest jer su i nastale usled već izmenjenog srčanog mišića. To je stanje koje dugo traje pa se mora lečiti, i osnovna bolest i aritmija.

Postoje, dakle, različite aritmije. Koje su opasnije?

– Ima mnogo vrsta, a dele se, pre svega, na pretkomorske i komorske, koje imaju sasvim drugačiji pristup i lečenje je drugačije. Komorske aritmije su daleko opasnije i mogu imati fatalan ishod, dok one pretkomorske nisu tako opasne, ali je i jedne i druge potrebno lečiti. Nakon anamneze, razgovora sa pacijentom, primenjuje se sistem monitoringa, odnosno praćenja, postavljanjem holtera.

Nastavak pročitajte u broju 3136.