Аритимија: кад срце прескаче

Неправилан срчани ритам може бити сасвим безазлен, али и сигнал за узбуну, који прати веома озбиљна обољења, а да би се установило шта је у питању, обавезно посетите лекара специјалисту

Електрични импулси за рад „пумпе живота“ настају у ћелијама спроводног система срца, у синусном чвору, одакле се спроводе ка преткоморама и коморама стварајући контракцију и релаксацију мишића. Када настане проблем са стварањем или спровођењем импулса, долази до одступања од нормалног ритма – срчане аритмије. Већина људи их осети током живота и та веома непријатна сензација поједине јако уплаши, али како аритмије углавном брзо прођу, често и не оду код кардиолога. О томе како ипак треба проверити шта је у питању саветује нас кардиолог, професор др Драган Симић, начелник Одељења за аритмологију и клиничку кардиологију у Клиничком центру Србије.

– Аритмије су веома комплексан проблем и једна од најчешћих тегоба пацијената, стручно палпитације, што значи неправилан срчани рад. Постоји више врста и неке је веома лако детектовати и дијагностиковати, када се за 15 минута уради ЕКГ, али велики број пацијената има аритмије које се јављају повремено, спорадично, трају неко време па се срце врати у нормалан ритам. И када тај пацијент дође на преглед, дешава се да нема никакав проблем, ЕКГ је у реду и лекари тада не знају поуздано о каквој се аритмији ради. Постоје аритмије које су безазлене, дођу и прођу, али постоје и оне које могу бити јако озбиљне и опасне по живот и зато их је потребно детектовати. Лекарима већи проблем праве спорадичне аритмије јер се не региструју ни после више пута поновљеног холтера.

Како онда поставити тачну дијагнозу и када је најбоље отићи код лекара?

– Више од половине људи умире од срца и када се осети било која тегоба у грудима, то је већ довољан сигнал да се треба јавити свом доктору, јер то може да буде сасвим безазлен, али и веома озбиљан проблем. Бол у грудима не мора потицати од срца, али, на пример, ангинозни бол има веома специфичан карактер и иде са одређеним поремећајем ритма: бол, гушење, стезање или нелагодност у грудном кошу која се јави први пут и ви нисте сигурни шта је, треба обавезно проверити код лекара. Важно је и ако се јави неко искакање из ритма, или као „лепршање“ срца и ако се понавља. Понекад се ради ултразвучни преглед и тест оптерећења јер неправилан срчани рад често је последица неког примарног обољења: коронарне болести, ангине пекторис, исхемије срца, или сужене артерије срца, срчане инсуфицијенције (срчана слабост). У неком моменту се јаве аритмије које додатно компликују основну болест јер су и настале услед већ измењеног срчаног мишића. То је стање које дуго траје па се мора лечити, и основна болест и аритмија.

Постоје, дакле, различите аритмије. Које су опасније?

– Има много врста, а деле се, пре свега, на преткоморске и коморске, које имају сасвим другачији приступ и лечење је другачије. Коморске аритмије су далеко опасније и могу имати фаталан исход, док оне преткоморске нису тако опасне, али је и једне и друге потребно лечити. Након анамнезе, разговора са пацијентом, примењује се систем мониторинга, односно праћења, постављањем холтера.

Наставак прочитајте у броју 3136.