Поново су на сцени провокације Приштине мимо сваког договора и Бриселског споразума када је у питању школство Србије на КиМ. Удар је сада постао очигледан када су непозната лица из Приштине, 10. Фебруара, донелa у ректорат Приштинског универзитета са привременим седистем у Косовској Митровици, захтев да се Факултет техничких наука исели или потпише уговор са Приштинским универзитетом.
Најава Приштине о ступању на снагу Закона о странцима на Косову и инетeграцији српског школског и здравственог система у тзв. косовски систем додатно је заплашила и забринула Србе не само на Косову И Метохији већ уопште. О томе, ректор Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици Небојша Арсић каже:
– У уторак 10. фебруара, непознати људи у цивилу, дошли су у Ректорат Универзитета са захтевом да се Факултет техничких наука исели у року од 30 дана или потпише Уговор са Приштинским универзитетом. Сви смо били непријатно изненађени. Не знамо да ли је то полиција, људи су били у цивилу. Донели су папир из Универзитета у Приштини, у коме пише да се зграда Факултета техничких наука налази на локацији која припада Универзитету у Приштини и тражи да се у року 30 дана Факултет исели или на неки начин ступи у уговорни однос са њима. Ми смо погледали и те катастарске парцеле на којима се налази зграда Факултета техничких наука. То су ‘’Трепчине парцеле’’ и та зграда никад није била власништво Универзитета у Приштини, чак ни пре рата.
Према наводима ректора Арсића, писмо је достављено без претходне најаве, уз спорну идентификацију парцеле и без навођења назива институције којој је упућено, а о случају су обавештени Београд и међународне мисије у Приштини, укључујући Оебс, Унмик, ЕУ и земље Квинте.
навео је и да ФТН, као институција која не функционише у косовском правном систему, нема могућност да на овај захтев одговара институционално, те да у вези са даљим корацима „чека инструкције“. Са друге стране, потврдио је да се сада очекује најпре реакција међународне заједнице.
– најављена „интеграција” српског школског система, довела би до промене наставних планова и садржине предмета по којима ће учити ђаци и студенти. Те програме у „интегрисаним” школама и на универзитету, одобравала би Приштина. Можемо претпоставити о чему ће се учити на тзв. идентитетским предметима: српском језику, историји, географији, култури, праву… Довољно је видети како се о Косову и Метохији пише у албанској историографији. Који би родитељ послао децу да стичу дипломе на којима ће писати „Република Косово” и које не би биле признате у остатку Републике Србије? Све и када не би било тако, како основано претпостављам да ће бити, поставља се питање: како се „интегрисати” у неријатељски систем, међу оне који вас не желе, који вас дискриминишу, за које представљате „реметилачки фактор”? Не могу а да и овом приликом не подсетим да су 1999. године, на Економском факултету у Приштини албански сепаратисти свирепо убили доцента Небојшу Лековића, да су на радном месту на Хируршкој клиници у Приштини, киднаповали професора Андрију Томановића и чија је судбина до данас непозната, да су на улици у центру Приштине линчовали и на смрт претукли професора Драгослава Башића… „Интегрисање” у такав квазиправни систем и друштвено окружење, значи нестанак. Решење би морали тражити у „замрзавању” бриселског преговарачког процеса, који је иначе једностраним и насилним потезима Приштине, изгубио сваки смисао, у реафирмацији Резолуције 1244, и предузимању мера реципроцитета и реторзије када је то нужно – каже доцент Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици др Душко Челић, и објашњава:
Текст и фотографије: Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању