Чари Тајланда за нас открива Инес Игњачић из Загреба. По професији је психолог, већ дуги низ година ради као пројектна менаџерка, а пре неколико година закорачила је и у предузетничке воде. Слободно време, којег нема много, најрадије проводи у природи, на излетима, уз писање, фотографисање и илустровање, али изнад свега, на путовањима по свету. Када путује, Инес настоји да увек оде негде где раније није била. До сада је посетила више од 60 земаља, а у наредним месецима очекује је још неколико далеких дестинација. Ипак, она не броји земље, већ искуства. Не сакупља сувенире, већ успомене. Не путује са много пртљага, јер све што јој је потребно стаје у мали кофер. А оно што јој је на путу заправо најпотребније не може се ни купити ни спаковати – време и добра енергија. Ускоро ће објавити и своју прву књигу, збирку прича о људима које је упознала и искуствима која је стекла током путовања. То није ни путопис ни туристички водич, већ књига о животима, судбинама и различитостима, о срећи и тузи, али и о сусретима који човека трајно промене када их види сопственим очима. Кроз своје приче жели да читаоцима пренесе делић тих искустава, да их насмеје, дирне и подстакне да другачије гледају на свет који познају. Да препознају колико тога што имају често узимају „здраво за готово“, али и да се отворе према различитостима, јер управо у њима, верује Инес, лежи лепота свих нас. Приче и фотографије са својих путовања објављује на инстаграм профилу @iness.happiness.
Пи-Пи острва једна су од најпознатијих слика Тајланда. Како је изгледао ваш сусрет са овим тропским рајем и шта вас је тамо највише очарало?
– У Тајландском заливу, између Пукета и Крабија, који су међу најатрактивнијим туристичким одредиштима у овом делу југоисточне Азије, налази се архипелаг Пи Пи. Осим по тиркизном мору које пресеца шест острва, ово место познато је и по дугорепим чамцима украшеним цвећем. Пловила сам између острва и задржала се на најлепшим деловима, између осталог и у заливу Маја Беј, где је сниман филм „Плажа“, а на којем су пливање и приступ чамцима забрањени ради очувања екосистема. Никада нигде нисам видела тако специфичну структуру песка: ситан, мек, бео и густ, био је прави ужитак за чула.
Слонови су један од симбола Тајланда, али иза туристичких атракција које их укључују често стоји много сложенија прича. Зашто вам је било важно да пронађете уточиште у којем су слонови слободни и на отвореном?
– Пукет, највеће острво у земљи, познат је по бројним уточиштима за слонове, али многа од њих заправо нису уточишта, већ само облици зоолошких вртова у којима се зарађује на животињама. Желела сам да посетим нешто потпуно супротно, место на којем су слонови слободни, на отвореном, у природи, тамо где им је и место и где им је пружена најбоља могућа нега. Уточиште Патонг је на добром путу ка томе; људи могу да се друже са слоновима, да их купају и хране. Сваки посетилац добија корпу у којој се налази пет врста хране: кукуруз, краставац, лубеница, банана и лишће банане. Одрасли слон дневно поједе и до 130 килограма хране, а управо се за набавку те хране користи већина новца добијеног од улазница за уточиште. Посетиоци могу са слоновима да проведу колико год времена желе. На мене је највећи утисак оставило младунче слона старо две године, па сам већину времена провела с њим.
Пише: Јована Миловановић
Фотографија: Приватна архива
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању