Читаоци „Илустроване Политике“ већ су имали прилике да се упознају са списатељским даром Ане Атанасковић, наше сараднице, чије смо текстове, као и изводе из ранијих њених књига објављивали у наставцима. Незаборавни су делови из њеног романа посвећеног Јеленој Анжујској и Долини јоргована, цртице из књиге „Београд је љубав“, као и Анино виђење односа између Тита и Даворјанке Пауновић, или о династији Обреновић. Ауторкин упечатљив и јединствен стил свакој познатој историјској личности удахњује неки нови живот, шарм и лепоту. Следећи архивске чињенице, али и своју интуитивност, романтичност, занесеност свеобухватном љубављу за коју сматра да покреће свет, Ана нас необично лако уводи у средњи век или у животе писаца из 19. столећа, отвара нам срца великана према којима смо до сада углавном гајили поштовање, не залазећи у њихову душу, карактер, осећајност.
Управо тако је Атанасковић кренула и у причу о Николи Тесли и жени за коју је уверена да га је несебично и искрено волела, угледној и богатој Американки Кетрин Мекмехон Џонсон. Дуго је трајало истраживање „на терену“ у САД, у Њујорку, скоро свугде где је Тесла боравио и оставио трага. Када је чињенице допунила емоцијама, маштом и женским сензибилитетом, родила се књига коју је недавно објавила издавачка кућа „Лагуна“. Тим поводом разговарамо са Аном Атанасковић, која не скрива убуђење и радост што је и ово њено дело најзад угледало светлост дана, и то у једној угледној издавачкој кући.
Како сте дошли на идеју да пишете књигу о Николи Тесли односно жени која га је волела? Да ли сте били инспирисани његовим ликом и делом, па сте решили да откријете и ту Теслин романтичну страну, коју сви углавном занемарују, или сте већ имали нека сазнања о Кетрин Џонсон и њеној улози у животу нашег генија, па сте кренули да истражујете?
– Прича је кренула од Кетрин, мада, ако се гледа дубље од Тесле. Наиме, мој тата је био наставник математике и физике и заљубљеник у науку и њена гранична подручја. Редовно је куповао часопис „Галаксија“ у чијем сам додатку посвећеном Тесли први пут видела фотографију Кетрин Џонсон. Био је то кратак текст, али утисак је био упечатљив. Такође, са татом сам пратила и серију о Тесли у којој је главну улогу тумачио Раде Шербеџија. Много касније, у једном тренутку, док сам седела испред компјутерског екрана, у мислима ми се појавила информација, као да ми је неко дошапнуо: „Кетрин Џонсон је највише волела Теслу“ и желела сам да је проверим. Од тог тренутка сам знала да ћу написати роман о њој и њеној посвећености Тесли.
Пише Сања Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању