Иако је мула Мохамед Хасан Акхунд, вршилац дужности талибанског премијера, тврдио да ће женама бити дозвољено да наставе да раде по шеријатском закону, запосленим дамама у влади у Кабулу је речено да остану код куће, а само женама чије послове не могу да обављају мушкарци дозвољен је рад.
Међу њима је и 32-годишња Насира, која је 15. августа 2021. стигла на своје радно место у зграду Владе у Кабулу, где је имала руководећу позицију, али талибани су већ заузели њену канцеларију и забранили јој улазак. Речено јој је да ће добити саопштење Владе, али оно никада није стигло. Насира је технички и даље запослена и прима знатно смањену плату, али на посао више не одлази.
– Била сам одговорна за услуге нашег одељења за жене. Желим да служим свом народу, посебно женама моје земље, које не добијају услуге које су им потребне јер нема жена званичника које би им помогле – каже ова млада жена и објашњава да јој новац који прима није приоритет, иако је надлежни убеђују: Плаћамо те, шта ти још треба?
Насирин надзорник, који је желео да буде идентификован само као Абдул, потврђује да су службе погођене откако су колегинице послате кући.
– Имао сам седам жена у свом тиму и, откако су талибани преузели власт, ниједној од њих није дозвољено да се врати на посао. Оне су биле окосница одељења, и да будем искрен, биле су вредније од мушкараца. Не само да се повећао наш обим посла, већ нисмо у могућности да пружимо адекватне техничке услуге авганистанским женама, којима је било много угодније да приђу нашем женском особљу са својим проблемима. – закључује Насирин шеф.
Авганистанске жене су направиле значајан продор у различите секторе у последњих 20 година, након пада талибана 2001. Према подацима Светске банке, жене су чиниле скоро 22 одсто авганистанске радне снаге и њихов број је стално растао. Међутим, извештај Међународне организације рада (ИЛО) из јануара показује да је ниво запослености авганистанских жена пао за око 16 одсто у трећем кварталу 2021.
ИЛО очекује се да ће запосленост жена бити за петину нижа до средине 2022. ако се тренутни услови наставе, иако овде нису узети у обзир запослени као што је Насира, која је и даље плаћена али јој се не дозвољава да ради.
Ограничавање жена да учествују у економским и јавним активностима имаће страшан утицај на економију, упозорава се у извештају УН прошлог децембра. То би, на пример, могло да скине пола милијарде долара само од потрошње домаћинстава.
– Процењује се да ће тренутна ограничења у запошљавању жена довести до економског губитка од око милијарду долара – или до 5 одсто БДП-а Авганистана. У земљи влада готово опште сиромаштво – објаснила је Сима Бахоус, извршни директор UN Women.
Само две године раније, 2019, трећина наставника у земљи биле су жене, према подацима Светске банке – највећи број у последње две деценије – али талибанска мартовска забрана образовања за девојчице приморала је многе васпитачице да остану без посла.
– Тешко је прикупити податке под талибанима, а приступ информацијама је ограничен, али под претходном владом 27 одсто државних службеника и скоро 40 одсто наставника су биле жене. Али само неколицини жена ових дана је дозвољено да ради – изјавио је авганистански академик и бивши министар рударства, Наргис Нехан.
Приредила С. Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању