Последњих деценија, у Европи сe од читаве Азијe често помињу углавном две државе, Јапан и Јужна Кореја. Чак су и Кина и Индија биле “неистражене земље”. У политици су азијске земље биле „у сенци“, држале су се по страни и ћутале. Многе од њих су у потпуности зависиле од инвестиција и технологија Сједињених Америчких Држава и Европе, као и од приступа тржиштима развијеног света. Ова зависност у значајној мери траје и данас.
Но, мислећи део човечанства је почетком овог миленијума почео да указује како су азијске земље од обећања постале стварност. До тада су већ постигле убедљив темпо економског развоја, а онда је уследило размишљање о томе како ће се променити структура потрошње у Азији, и колико ће тржишта земаља које су раније биле само произвођачи, за Запад постати важне и у политици и у економији.
Сада Азија чини више од половине светског укупног домаћег производа (БДП) по показатељима као што су раст БДП-а, трговина, производња, патенти, средња класа. Код директних страних инвестиција и неколико других категорија Азија ће ускоро, такође, представљати већи део човечанства.
Институт светске економије из Лондона рачуна да је Азија постала доминантна комерцијална сила у свету. Светска економија израчунава БДП користећи податке Светске банке о паритету куповне моћи (ПКМ). Додаје процене за „сиву“ економију и за земље које користе застареле податке. После почетка рата у Украјини и економског преокрета званичне Москве ка Истоку, Русију сматрају – азијском земљом.
Удео Азије у светском БДП-у од 54,4 одсто у 2023. знатно премашује удео Африке, Северне и Јужне Америке и Европе заједно. Удео Азије у расту светског БДП-а у последњој деценији је још упечатљивији и чини 69,9 одсто од укупног, у поређењу са Африком (6,9 одсто), Европом (9,4 одсто) и Северном и Јужном Америком (13,9 одсто).
Број становника Азије, од 4,7 милијарде људи је убедљиво највећи у односу на све друг континенте. Очекивано трајање живота и нивои зависности од старости (однос издржаваних лица – људи млађих од 15 година или старијих од 64 године – према радно способном становништву) слични су онима у Европи и Северној и Јужној Америци. Очекивани животни век је дужи него у Африци, али и нижи код зависности од старости у односу на Африку.
У Уједињеним нацијама су 53 државе чланице из Азије, највише после Африке (54). Имају површину од око 45 милиона квадратних километара, што је скоро пет пута више од површине Европе (укључујући део Русије). Одликују се огромном културном и језичком разноликошћу са око 2.300 језика, у односу на 300 у Европи, и значајно другачијим политичким системима.
Економске разлике су такође огромне, како у обиму, тако и у структури. У Сингапуру је БДП по глави становника 60 пута већи него у Непалу.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању