Многе светске агенције недавно су известиле како један мали народ Баџао, кога су одмах крстили називом „морски Цигани“, живи као у Рају, те да такав начин живота на Западу могу себи да приуште само срећници са најдубљим џепом. Ноћење у колиби од трске, у којој нема ничега, понекад кошта и до 12.000. долара. Ти људи на југоистоку индустријски захуктале Азије не одричу се живота у природи. Не теже гомилању материјалног богатства, и нису ништа стекли, али зато нису ништа ни изгубили. Напротив. Живе у ритму свог предивног природног окружења, кристалног воденог пространства између Филипина, Малезије и Индонезије. Живе на прелепом кристално прозирном мору, азурне и смарагдне боје. Дане проводе на живописно офарбаним баркама, сопствене израде, које без скица и пројеката направе за свега недељу дана. Сјединили су се с океаном и он им је све. И дом и извор хране и пријатељ и непријатељ. Море је ћудљиво и зна да буде веома опасно, али они су постали стари морски вукови, који знају да га укроте. Још као деца од седам-осам година науче да пливају, роне, и пецају. Вешти су рониоци и без опреме, готово свакодневно, зарањају и до тридесет метара дубине. Нема их много, оних што живе на води око сто хиљада. Према њиховом предању, потичу од џиновског претка, званог Баџау.
Наставак можете прочитати у броју 3085.