Наш водич кроз Халштат је Јана Игњатовић, путница чија прича почиње далеко од алпских врхова…у Зајечару, малом граду на истоку Србије. Одрасла у скромним условима, уз много љубави и посвећености родитеља и баке, Јана је још као девојчица уз емисију „Свет на длану“ маштала о местима која је тада видела као далеки, недостижан свет. Живот је, међутим, за њу имао другачији план. Програм „Work and Travel“ у Америци пробудио је у њој снажну жељу да открива нове пределе, а потрага за најбољим и најповољнијим начинима путовања временом је прерасла у праву страст. Данас је иза ње више од тридесет посећених земаља и Инстаграм профил travelwith_jana, где са уживањем дели савете свима који воле да путују.
Шта вас је навело да изаберете управо Халштат и кренете на то путовање које данас описујете као праву бајку?
– Постоји ли неко ко не воли Дизнијеве бајке? Верујем да је већина вас гледала, или бар чула за цртани филм „Залеђено краљевство“ („Frozen“). Ја га просто обожавам. А да ли сте знали које место у свету је послужило као стварна инспирација? Халштат – мало село у Аустрији, ушушкано између бистрих вода истоименог језера и врхова Алпа. Оно што ме је посебно одушевило јесте сам пут до овог села, који ми је омогућио да доживим природу читаве ове земље у пуном сјају. Било је пролеће, све око нас било је јарко зелено и шарено – пространи пашњаци, животиње на испаши… У једном тренутку сам рекла: „Само још чекам да угледам љубичасту Милка кравицу поред пута.”
Какав је био ваш први утисак?
– На први, а слободно могу рећи и на сваки следећи поглед, Халштат је чиста дефиниција хармоније. То је мирно месташце, загрљено алпским врховима који изгледају моћно, док језеро ствара илузију као да цело село израња из мистичне јутарње магле.
Ово бајковито место познато је по својој панорами. Опишите нам доживљај са најпознатијег видиковца…
– Пре пута сам слушала лепе речи о видиковцу који се не сме пропустити, али нисам ни слутила да ће ме призор оставити без даха. То је дефинитивно једна од најлепших панорама које сам икада видела. До видиковца Скајвок–Велтербеблик можете доћи лакшим путем (гондолом), али ја сам одабрала тежи пут – пешке. Иако нисам у завидној кондицији, знала сам да ћу једино тако истински осетити околину и уживати у погледу на Халштатско језеро који се пружа успут. Успoн је трајао добрих сат времена, уз кратке паузе, али врх је вредео сваког корака. Горe вас чека осећај као из бајке, тек тада видите јединствен положај села и његову ушушканост. А као награда, ту је и ресторан „Рудолфова кула“ за заслужени предах.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању