У средишту Метохије, између Клине, Ораховца и Малишева
Бајковити кањон реке Мируше

Са својим водопадима и језерима представља једну од најлепших природних знаменитости Космета

Текст и фотографијe Зоран Влашковић

На Косову и Метохији је 97 заштићених природних зонa, међу којима један национални парк, Шар планина, и 11 природних резервата, који су надалеко познати по лепоти природе и као изазови за сваког посетиоца и туристу. У оквиру тих зона су и 82 природна споменика, два регионална природна парка и један шумски.

У јужном делу планине Гремник, на надморској висини од 572 метра, налази се кањон реке Мируше, који са својим стрмим литицама висине 200 метара, и окружен парком природе, којем припада, чини предео нестварне лепоте и представља једну од најлепших природних знаменитости Косова и Метохије. „Мируша“ је подручје које се налази у Метохијској котлини, на додиру два географска краја Метохије и Прекорупље, простране површине у оквиру Мирушке котлине и Подриме, долинског краја поред Белог Дрима, на територији општина Клина и Ораховац.

Мируша је лева притока Белог Дрима, која извире у подножју планине Црнољева, са западне стране. Кањон Мируше се налази између Клине, Малишева и Ораховца. Река је урезала 10 километара дугачак кањон, са 13 језера и 12 водопада између њих, чиме је заслужила име „Плитвице Метохије“, док се у народу назива још и „Слапови Мируше“. Најдуже је треће језеро (70 метара), а најшире десето (50 метара). Овај кањон, дужином два километара свог тока, пролази кроз јужне падине планине Гремник, до врха Затрич, на надморској висини од 360 до 630 метара.

Читав регион кањона реке Мируше, дугачке 30 километара, обогаћен је бројним горским језерима, изворима и рудним богатством, што доприноси сликовитости пејзажа чија лепота одузима дах посматрачу. Парк природе се простире на обе обале реке Мируше од почетка кањона. Вода је увек ледено хладна.

Кроз Душку пећину, највећу од укупно десет, протиче поток, правећи језерца, поноре и мање водопаде. На врху кречњачке литице Црвене стене, налазе се две пећине, у којима су за време Турака била склоништа и испоснице српских калуђера. У пећини Мала црква нађени су остаци средњовековне фреске и каменог подзида, а у пећини Велика црква постоје остаци фреске, олтара и молитвеника.

У својеврсном парку природе који је образовала Мируша са својим кањоном, могу се наћи заштићене биљне врсте попут косовског божура и гороцвета.

Највећа измерена дубина језера је девет метара, а највиши водопад, између шестог и седмог језера, висок је 22 метра.

У пределу горњих језера посебну атракцију представљају џиновски „лонци“ са стрмо углачаним странама. Завршетак кањона богат је крашким облицима рељефа, као што су вртаче, шкрапе и пећине, које вертикално пресецају читав зид кањона.

Кањон реке Мируше је заштићен Уредбом о заштити предела изузетних одлика Владе Републике Србије, од 1998. године.

Ево још неких од заштићених зона на КиМ:

Национални парк Шар планина

Бифуркација реке Неродимка

Резерват Русеница

Шуме белог бора у резервату Превале

Резерват Ошљак

Резерват великог бора у Ошљаку

Руговска клисура

Кристали у пећини „Велика клисура”

Термални извор у Бањи, код Истока

Платан (platanus orientalis) у Марашу, код Призрена

Комплекс стабала Quercus pubescens у Ликошану

Каде у пећини Радавца, код извора Белог Дрима

Термални извор у селу Бање, код Србице

Кањон Белог Дрима, код „Светог моста”

Водопад Белог Дрима

Сталактити Гадимске пећине

Рекреативна зона парка Грмија

3 Планински масив Проклетије

Гадимска пећина

Улаз у пећину „Велика клисура”, у Руговској клисури