Бранислава Керца, прослављеног новосадског, регионалног и европског стрип цртача затичемо у једном престижном кафеу на новосадском Новом насељу где скоро свакодневно ужива у друштву пријатеља. Ова кафе-пицерија је близу Банетовог стана и како сам каже кад год му време дозволи изађе на променаду. Овај уметник иначе свира и бубњеве у једном овдашњем бенду и ни данас не престаје се изнова диви музичким херојима из седамдесетих и да слуша хард рок. Овенчан европском славом, полако грицка пензионерске дане и ужива цртајући епизоде „Загора“ за италијанску кућу Бонели. Иначе, он је једини цртач овог, за овдашње читаоце митског јунака, који није Италијан. Црта без тензије и рокова и италијански послодавац оставља га да ради без притиска, с обзиром да зна с каквом величином има посла.
Заузврат Банетове епизоде су цртачки на завидном нивоу, а према мишљењу домаћих љубитеља стрипа, чак и боље од италијанских. Својевремено је Керац био запослен у новосадском „Дневнику“, па потом и у „Маркетптинту“ као стрип цртач. Припадао је чувеној „Новосадској стрип школи“ у време кад су едиције „Златна Серија“ и „Лунов магнус стрип“ имале тираж од неколико десетина хиљада примерака и кад је стрип био обавезни део одрастања младих. Данас је ова такозвана „девета уметност“ из мејнстрима, прешла у зону коју прате само верни фанови. Ипак, стрип и даље одолева, али нови читаоци више воле епску фантастику, него вестерн мотиве. Упркос томе Загор, као митски и архетипки јунак на ком су одрасле генерације младих Југословена и даље излази и на нашем простору је и даље најпопуларнији, иако просечним тиражима стрипова од некадашњих 50.000, комотно и то у идеалној сутуацији можемо одузети једну нулу.
Уз Бранка Плавшића, Маринка Лебовића, Сибина Славковића, Миодрага Микицу Ивановића, Радича Мијатовића, сценаристу Светозара Обрадовића Тозу и друге новосадске ауторе, Бранислав Керац је осамдесетих стварао и домаћег Великог Блека и Тарзана по лиценци, као и много насловних страна за друге јунаке. После „Дневника“ радио је у редакцији „Форум-маркетпринта“, а онда је према сопственим речима, аванзовао, јер су његове радове запазиле инострани издавачи.
Овдашња стрип публика с времена на време на киосцима угледа нову епизоду популарног “Духа са секиром” коју је за Италијане урадио Керац. Био је то повод да се у разговору с овим цртачем осврнемо на његово стрип стваралаштво осамдесетих и златно доба овг медија код нас, као и да се дотакнемо актуелног стрип тренутка.
У време ваших почетака доминирала је фасцинација публике вестерн тематиком, тако су и ваши рани радови као, на пример, Поручник Тара личили на вестерн јунаке. Међутим, да би ушли у неку од редакција која се бавила издавањем стрипова, морали сте да имате и тематику из НОБ-а. Да ли вас је у ствари Поручник Тара препоручио тадашњим издавачким кућама?
-Није морала да буде тематика из НОБ-а. На првом разговору су били моји цртежи са разном тематиком. Тоза (Обрадовић, прим. а.) и ја смо желели да радимо партизански вестерн типа „Диверзанти“, „Девојачки мост“, „Валтер“ и сличних филмова из тог времена. Нико у „Дневнику“ нам није експлицитно рекао да је пожељно да буде тема из НОБ-а. Наравно, стрип из НОБ-а је био пожељан, у то доба га никад није било превисе.
Пише Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању