Некако с пролећа људи највише посећују бање, али за Бању Ковиљачу сезона траје током целе године јер је надалеко позната по лековитости и лепоти, по квалитету лечења у Специјалној болници за рехабилитацију и изузетном абијенту који је рађен за нашу краљевску династију.
Налази се у Подрињу, на око 150 км од Београда, окружена Мачвом и Сембериојом у близини Соколске планине, Борње и Цера, поред реке Дрине и планине Гучево. Богата је изворима сумпоровите воде и лековитог блата по чему је чувена од давнина.
Бања Ковиљача датира још из доба Илира, Старих Римљана и Турака, и до данашњих дана чува традицију лековитих извора о којима сведоче писани извори из 1533. године. Повољни климатски услови, близина културно-историјских споменика, попут костурнице бораца из Првог светског рата у борби на Гучеву, средњевековног манстира Троноша који се налази у близини Тршића и родне куће Вука Караџића, као и прелепа околина, привлачни су не само за превенцију и лечење разних болести, већ и за релаксацију и активан одмор.
Прва зграда за смештај гостију, са десет соба у Бањи Ковиљачи изграђена је 1858. када је званично утврђена „Обавеза лекара да ће преко лета у бањи седећи болне надгледати и њима уредно и по правилима лекарским употребљене воде преписивати“. Бања је стављена под заштиту државе 1867, а други важан датум у њеној историји је 1. август 1898, када је Народна Скупштина донела Закон о уступању Бање Ковиљаче народу округа подрињског у експлоатацију, када и почиње и њен развој. Све до Другог светског рата, уз краће прекиде, трајао је период изградње и пуне афирмације у коме бању називају Подрињска лепотица, јер постаје не само модерно лечилиште, већ и монденско састајалиште које посећују српски великани. У Бањи Ковиљачи је ране видао вожд Карађорђе, а у њеној лепоти и лековитости уживали су и Доситеј Обрадовић и Вук Караџић. Краљ Петар Други Карађорђевић 1908. године уз своју резиденцију овде подиже савремено сумпорно купатило, а бања је потпуно изграђена током двадесетих и тридесетих година 20. века. Подигнути су луксузни хотели и виле, изузетно лепо уређен парк који повезује бањске објекте, и који се простире на 40 хектара, са преко осамдесет врста дрвећа, прекрасним цветним аранжманима и травнатом површином.
Место главних догађаја и забаве овде је велелепни дворац Кур-салон, дело познатог руског архитекте Николаја Краснова, који је изграђен 1932. Нешто касније салон постаје и надалеко познат по раскошном ентеријеру, пријемима и баловима на које је долазио и сам краљ Александар Први и по коме је названа највећа некадашња балска дворана и ресторан. У оквиру здања је и салон краљице Марије, Александрове супруге и један мањи Његошев салон са директним излазом на башту. Сазнајемо и да је прва коцкарница на Балкану отворена управо у том здању, а залагањем директора Специјалне болнице и целог комплекса др Александра Јокића, да се обнови и културни живот у краљевској бањи, након последњег реновирања 2018. године Кур-салон је доживео ренесансу и сада одише гламуром и духом прошлих времна где се и даље одржавају балови, пријеми и остали важни догађаји.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању