Долазећи у Београд преко Франкфурта, глумица Барбара Сукова (72) је била запањена видевши колико свуда људи само зуре у своје мобилне телефоне.
– Уопште не причају и то је још више погоршала ова пандемија. Надам се да ће биоскоп опстати јер у њему смо сви повезани, ту можемо заједно да се смејемо и плачемо. Тужно ми је када видим да се на просечне серије потроши толико новца како би људи седели код кућа, а за ту суму је могло да се направи толико лепих филмова, са много страсти, које бисмо гледали заједно – рекла је поред осталог на конференији за новинаре немачка глумица која три деценије живи у Њујорку са последњим мужем Робертом Лонгом и њиховим сином Џозефом. Барбара из претходних бракова и веза (немачки глумац Ханс-Михаел Реберг и пољски глумац Данијел Олбрицки) има два старија сина.
На Фест је стигла како би добила награду „Београдски победник“ за целокупно стваралаштво, али и као главна глумица у остварењу „Далиленд“ где „оскаровац“ Бен Кингсли и она играју брачни пар – чувеног сликара Салвадора Далија и његову подједнако ексцентричну супругу, музу и менаџера Галу Дали.
Сукова је говорила о редитељима са којима је радила (Маргарет фон Трота, Рајнер Вернер Фасбиндер, Фолкер Шлендорф, Ларс фон Трир, Дејвид Кроненберг, Мајкл Ћимино, Серж Гензбур, Тим Робинс…), филмовима што су је прославили („Берлин Александерплац“, „Лола“, „Хана Арент“, „Роза Луксембург“, „Европа“…), операма најславнијих светских сцена и диригената у којима учествује као наратор, о снази жена данас у кинематографији… али највише пажње је изазвала порука односно молба за навинаре:
– У Београду и Југославији сам била први пут 1963, са родитељима. Летовали смо на Охридском језеру где сам упознала две девојке из Београда, Биљану и Зорицу. Имала сам тада тринаест година, као и њих две. Лепо смо се дружиле, а дан после нашег одласка кући, догодио се онај страшни земљотрес у Скопљу. После је моја породица послала помоћ у Југославију, добили смо и захвалницу, али никада више нисам имала контакт са Биљаном и Зорицом. Замолила бих све који сазнају нешто о њима, да ми јаве. Волела бих да их видим. Донела сам и њихову фотографију из оног доба, још је чувам.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању