Та збирка камених споменика дуго је тражила своје место иако је, према вредности, одувек заслуживала да буде презентована јавности. Чак и када је оформљен лапидаријум и део споменика смештен у Барутни магацин, чување и презентација нису увек били на завидном новоу.Али, захваљујући домаћинском односу запослених у Народном музеју, све је дошло на своје место. Тако да већ дужи период споменици имају третман какав заслужују. Иначе, овај редак и разноврстан фонд, најстарији и најбројнији ове врсте у Србији, при-купљан је од оснивања Музеја 1844. године. Изложени саркофази, надгробни споменици, жртвеници, почас-ни споменик, база са списком ветера-на, натписи са грађевина и елементи декоративне пластике, највећим делом су откривени у Београду (Singidunum). Известан број потиче са локалитета на Космају, у Костолцу (Viminacium), Сремској Митровици (Sirmium), као и са других налазишта у Србији, док поједини потичу из Албаније. Сви припадају хронолошком распону од I до IV века нове ере.
Наставак прочитајте у броју 3169.