Ако би се ове године, да не идемо много уназад, правила листа најнесрећнијих држава на свету, онда би Хаити, бар по тренутној ситуацији иако је конкуренција жестока, сигурно био на врху ове тужне листе.
Карипска држава која заузима мањи део острва Хаити ( остатак припада Доминиканској Републици) још није успела да се опорави од најснажнијег земљотреса у два века, који је погодио у јануару 2010. када је 217.000 људи погинуло, више од два милиона остало без крова над главом, а престоница Порт о Пренс уништена као да је на њу бачена атомска бомба. После овог земљотреса избила је епидемија колере. Потом је острво погодио ураган Сенди, па 2016. ураган Метју… Поплаве, клизишта, на стотине мртвих, уништавање и оно мало имовине што је остало грађанима најсиромашније државе на Западној хемисфери.
Ковид 19 их није погодио као, рецимо, САД, али, како објашњавају стручњаци, овај „успех“ није резултат добро вођене епидемиолошке политике и организованог здравственог система, већ чињенице да је имуни систем Хаићана током година прегурао и много опасније звери од вируса корона, те стога постао снажан. Уз то, просечна старост скоро дванаест милиона становника Хаитија је око 23 године, а просечни животни век је око 64, што је још један фактор који је вероватно смањио број жртава пандемије ( званично заражених око 21.000, умрлих мање од шестсто).
Оно што није изазвала пандемија, увођење ванредног стања у земљи, изазвао је атентат на председника Републике. Почетком јула у својој приватној резиденцији, под још неразјашњеним околностим и мотивима иако је четворо људи ухапшено, изрешетан је председник Жовенел Моиз (53), а Хаити се по ко зна који пут нашао на ивици грађанског рата.
Ова некадашња француска колонија у коју су још од почетка 20. века Американци утеривали демократију, а која је независност стекла 1804. године има, благо речено, бурну политички традицију. Само у првом веку њене независности, на челу земље је владало више од седамдесет диктатора. Од тада до данас Хаити није имао много боље владаре. И последњи, Моиз, оптуживан је за корупцију и неколико пута од 2017. када је ступио на дужност, био суочен са насилним протестима против њега и његове владе. Према подацима Светске банке, 20 одсто становништва располаже са 64 одсто богатства, а стопа сиромаштва је скоро 60 одсто. У сваком случају, реч је о једној од најсиромашнијих држава на свету.
А онда је земљу у ванредом стању, у којој већ влада несташица хране и хуманитарна криза, у којој је више од 40 одсто радно способног становништва без посла, погодио још један разорни земљотрес. Југозапад Хаитија је самлео потрес магнитуде 7.2 по Рихтеру ( за 0,2 јачи од оног из 2010.) Жртве се још броје, а први подаци кажу да је настрадало више од две хиљаде људи, више од осам хиљада је повређено, више од 30.000 кућа је што уништено што оштећено, несталима се ни броја не зна…
Док траје потрага за преживелима, трагични догађаји се ређају. Хаити је захватила тропска олуја Грејс која је донела обилне падавине и поплаве. И нове жртве и материјалну штету. Разуман човек не може а да се не запита – шта још може до крене по злу у овој земљи?!
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању